Review

   U svetlu nedavnog obeležavanja stotinu godina od završetka Prvog svetskog rata, književnost i kinematografija doneli su niz novih proizvoda i evokacija na temu velikog ljudskog i materijalnog stradanja s početka 20. veka. Međutim, najbolje o tzv. Velikom ratu isporučio nam je pred kraj 2019. godine  Sem Mendez, vrsni stilista, ali i moćni žanrovac i vrli čuvar Bondovske akcione raskoši (SKYFALL, SPECTRE). Njegovo ostvarenje 1917 je upravo osvojilo Zlatni globus za najbolji dramski sadržaj, a Mendez se okitio nagradom za najbolju režiju.

    Ovo nije prvo iskušenje autora AMERIČKE LEPOTE u žanru ratnog filma. Svojevremeno je Mendez isporučio ostvarenje MARINAC (Jarhead, 2005), u kojem prati muku adaptacije mladog snajperiste Entonija Svoforda (Džejk Džilenhol) tokom rata sa Irakom, netipično delo utoliko što priču ne svodi na ratnu akciju nego na ’’mrtvi hod’’ frontovskog nedešavanja u bliskoistočnoj pustinji koje razjeda psihu glavnog protagoniste.

1917 war film ratni

       1917 takođe nije ratni film velikog pucačkog nadgornjavanja i masovnih borbi i eksplozija (osim nešto veće akcije pred kraj), već vrhunski stilizovana i napeta drama o misiji dvojice mladih britanskih vojnika, razvodnika Skofilda (Džordž Makaj) i Blejka (Din-Čarls Čepmen), koji kroz neprijateljsku teritoriju treba pripadnicima Drugog bataljona, na čijem čelu je pukovnik Makenzi (Benedkit Kamberbač), da odnesu bitnu poruku o daljoj strategiji i odgovoru na poteze neprijatelja. Ako ovo delo ne favorizuje spektakularne bitke, svakako je impresivan način kako je Mendez rediteljski orkestrirao celu priču, nabijenu narativno funkcionalnim tempom i, uz pomoć briljantnog snimatelja Rodžera Dikinsa, stvorio iluziju neprekinutog kadra o maratonu glasnika čija avantura predstavlja trku za mnoge živote (na cilj će stići samo jedan, jer će drugi biti na smrt izboden od strane nemačkog pilota koga su spasli da ne izgori u survanom avionu).

1917 bunker

     Osim tog generalnog formalnog zahvata da misiju mladog vojnika pratimo u kontinuitetu od početka do kraja, sa svim što ga na tom putu očekuje, priča donosi atraktivnost i kvalitet i u svojim segmentima, kao i na planu karakterizacije koja nas u svom moralnom spektru približava nekim etičkim dilemama i činodejstvima u ratnoj klanici koje su, na primer, imali junaci nekih američkih filmova iz 50-ih, poput onih Stenlija Kubrika (STRAH I ŽUDNJA, kao i STAZE SLAVE, gde takođe imamo jedan dugi kadar u kome Kirk Daglas maršira kroz rov okružen vojnicima) ili Roberta Oldriča (ATTACK!).  Primer glavnog junaka Vila Skofilda svedoči da nije lako ubiti ni u ratu. Bez obzira na sveže bolno iskustvo gde je njegov ratni drug izgubio glavu od Nemca koga su spasli da ne izgori, kad u jednom razrušenom objektu koji je gnezdo nemačkih vojnikanaiđe na odvojenog neprijatelja,Skofild najpre želi da mu poštedi život. Mađutim, kada Nemac pokuša da oglasi uzbunu, Mendezov junak ga zadavi. Film apostrofira i pitanje humanosti prema neprijatelju,koja se može osvetiti. Mendezova upotreba rekvizite i njenog naknadnog punog učinka, takođe uzdiže priču na složeniji nivo. Sveže mleko koje je neko pomuzao, što u ratnoj oskudici i iscrpljenosti protagonista vredi zlata, poslužiće ne samo glasniku da se malo okrepi, nego kad sretne jednu devojku sa bebom koju je ova pronašla u ratnom metežu, i da nahrani gladno biće. Na planu atrakcija, superiorna je upravo scena sa padom nemačkog aviona maltene na glave razvodnika. Ona jefamozna i iznenadna, bez obzira što je rat i što je svašta moguće.  Druga po snazi je ona kada junak bežeći od nemačkih metaka, skoči u reku i nošen talasima i vodopadom, završi u gomili ljudskih leševa. Taj zastrašujući susret emocionalno će skršiti Mendezovog junaka koji će gorko zaridati (uz dirljive trenutke oproštaja od svog kompanjona Blejka, dok ovaj gleda dragu sliku i traži da mu Skofild govori kako bi lakše dočekao tren smrti, najpotresniji momenat filma). Treći  upečatljivi segment ove ratne drame o retkom podvižništvu, jeste Skofildova mukotrpna i panična borba sa vojnicima Drugog bataljona da stigne do Makenzija i da ovaj njegovu poruku shvati ozbiljno.

1917 army

      Ideja za ovaj projekat Sema Mendeza delom potiče iz sećanja i pijeteta rediteljevog dede po ocu,  Alfreda Mendeza, prema hrabrim momcima koji su spasili živote na stotine britanskih vojnika, nakon povlačenja Nemaca u proleće 1917. i zasede  koju su spremali tokom Operacije Alberih.

      Uz vrlo zanimljivo ostvarenje DUNKIRK, koje nam je pre tri godine doneo Kristofer Nolan, 1917 je novi veliki doprinos žanru ratnog filma, koji poslednjih godina, što u formi velikog spektakla, što na jedan sofisticiraniji i kompleksniji  dramski način, doživljava procvat.  Nedavno se i razvikani, ali neporecivo komercijalni Roland Emerih pojavio sa filmom MIDWAY, koji i nije loše prošao, uzimajući u obzir počesto bezobzirnu rutinu nemačkog/holivudskog hitmejkera.



About the Author

avatar
Goran Jovanović
Goran Jovanović je srpski filmski kritičar, esejista i romanopisac. Autor je knjiga filmskih eseja: Američki bioskop (Apostrof, 1998), Zlatna dekada: britanski filmdevedesetih (Boom 93, 2002), Tranzicijski rulet: istočnoevropske kinematografije u raljama tranzicije (Centar za kulturu Požarevac, 2005), Ruski film postsovjetske ere (autorsko izdanje, 2013). Napisao romane Histerija (Libris Art Studio, 2008) i Euforija (autorsko izdanje, 2011). Član je Udruženja filmskih kritičara i novinara FIPRESCI Srbija, ogranka Međunarodne federacije filmskih kritičara.