Review

    Jedan od najviše očekivanih susreta za filmofile na predstojećem Festu svakako će biti onaj sa novim delom velikog majstora Terensa Malika. Njegov film UKRADENI ŽIVOT, kako je neprecizno preveden za prikazivanje kod nas (ali koji ćemo poštovati zbog zvaničnosti), dolazi sa višestrukim pohvalama kritičara i uspešnom kanskom promocijom, a kako nas je čuveni reditelj navikao ponovo je u pitanju trosatna filozofska freska o životu, o principima i granicama otpora prema zlu, esejističke i poetske snage, nestašne i napete kamere i fenomenalnog vizuelnog ugođaja (Jerg Vidmer).

Scena Kosenja-

    Malik, koji je i scenarista UKRADENOG ŽIVOTA, inspirisan stvarnim ličnostima, stavlja na kušnju porodicu austrijskog farmera Franca Jegerštetera (August Dil), kada je Nemačka  1938. anektirala Austriju i počelo da buja seme nacističkog zla, a nasilje da dominira svakodnevicom. Čovek jakih principa, odan svojoj porodici, supruzi (Valeri Pahner)i  devojčicama, kao i teškom radu na svom imanju u Gornjoj Austriji,  odbija da se javi pozivu za vojsku, naslućujući zlo koje Hitler i nacisti nose sa sobom.  Vlast ga proglašava za  dezertera i stavlja u mat-poziciju funkcionisanje njegove porodice koja je sve češće izložena šikaniranju suseda koji su bez otpora prihvatili političke vetrove, a neki su u nacističkom stampedu dočekali svoju šansu za ostvarenje. Još prilikom glasanja o anšlusu, Franc, koji živi sa svojom porodicom u mestu na samoj granici Austrije i Bavarske, zaparao je oči predstavnicima vlasti koji su forsirali ’’svenemačko jedinstvo’’, ali da li zbog izrazite pobožnosti ili tvrdoglavosti koju urođeno nosi, ni u narednim godinama strašne presije niko ga neće slomiti. U jednom trenutku 1943. biva uhapšen, procesuiran i osuđen na smrt, jer je praktično okvalifikovan kao dezerter. Malik, uz pomoć vrsnih glumaca, Nemca  Augusta Dila i Austrijanke Valeri Pahner, prilično uspešno ulazi u dramu pojedinaca koji su tretirani kao uljezi, i filozofski razmatra koliko visoki stepen principijelnosti i opredeljnosti za etički  i fizički otpor instinktivno naslućenom i nesumnjivo ovaploćenom zlu, košta bića koja time definitvno menjaju sopstveni  životni put i ugrožavaju čak i fizički opstanak. Sve vreme, bez obzira na očaj koji je zahvata zbog slutnje tragičnog kraja njihove porodične harmonije i sreće u prelepim prostorima ispod Alpa, njegova supruga Franciska mu je odana, jer je i sama svesna da i te kako ima smisla proći kroz život neukaljana obraza i duše.

Nemacka Pivnica

    Osim teških moralnih iskušenja u koje stavlja porodicu Jegerštetera, Malik dosta pažnje i prostora posvećuje svakodnevici u porodičnom funkcionisanju, radu na polju (setimo se prizora zabeleženih kamerom Nestora Almendrosa iz DAYS OF HEAVEN, 1978), u vrtovima, sa stokom. Taj hamsunovski spoj prirode i čoveka, vredan i prilježan rad obrađivanja zemlje, koji opterećuje telo i bistri misli, uz garant zadovoljenja osnovnih potreba, temelj je i baza životnog okruženja Malikovih karaktera. Tek posle dolaze socijalni i politički momenti koji utiču na sudbinu likova.

    Inače, čudna je dinamika pojavljivanja naslova u filmografiji Terensa Malika (1943).  Nakon JALOVE ZEMLJE (1973) i BOŽANSTVENIH DANA (1978), kojima je već pokazao svoju osobenost, senzibilnost i vizuelni rafinman, nagovestio je velike domete, a onda nestao sa scene. Vratio se tek dvadeset godina kasnije svojom fascinantnom ratnom dramom TANKA CRVENA LINIJA (1998). To je godina kada su sticajem okolnosti u bioskope stigla dva kolosalna filmska epa o Drugom svetskom ratu: Malikovo ostvarenje i razarajući ratni eksploziv Stivena Spilberga SPASAVANJE REDOVA RAJANA. Filmofilima je samo preostalo da se ubeđuju koji je bolji, mada je na blagajnama Malik, logično, bio inferiorniji u odnosu na Spilberga. Nešto manja pauza, iako je bezazlena, usledila je između trećeg i četvrtog filma. Čudesni, mudri i nasilni NOVI SVET stigao je 2005. godine. I onda u drugoj dekadi 21. veka, dozirani Malik se pretvorio u rediteljskog radoholika i u toj deceniji isporučio nam čak 6 naslova (DRVO ŽIVOTA, KA ČUDU, VITEZ PEHARA, PLOVIDBA KROZ VREME: PUT ŽIVOTA, PESMA DO PESME i UKRADENI ŽIVOT). Oscilirali su u kvalitetu, ali njima se uvek pristupalo sa radoznalošću i povećanim tonusom.

Ukradeni Zivot

    UKRADENI ŽIVOT je, uprkos već pomalo iritantnom antiemfatičnom, šaputavom promišljanju likova, koji ponekad i nepotrebno komentarišu svoja stanja i osećanja, jedno od značajnijih ostvarenja iz generalno impresivnog  autorovog opusa. Pomenute stvari  koje umeju da zasmetaju, naročito oko introspekcije njegovih karaktera, treba prihvatiti kao neminovni deo Malikove poetike i autorskog koncepta bliskog literarnom diskursu.



About the Author

avatar
Goran Jovanović
Goran Jovanović je srpski filmski kritičar, esejista i romanopisac. Autor je knjiga filmskih eseja: Američki bioskop (Apostrof, 1998), Zlatna dekada: britanski filmdevedesetih (Boom 93, 2002), Tranzicijski rulet: istočnoevropske kinematografije u raljama tranzicije (Centar za kulturu Požarevac, 2005), Ruski film postsovjetske ere (autorsko izdanje, 2013). Napisao romane Histerija (Libris Art Studio, 2008) i Euforija (autorsko izdanje, 2011). Član je Udruženja filmskih kritičara i novinara FIPRESCI Srbija, ogranka Međunarodne federacije filmskih kritičara.