Review
U poslednje vreme sve više reditelja sci-fi i horor filmova se odlučuje da svoje priče pretoče u pseudodokumentarac. Neki to stvarno urade masteralno, a najbolji primeri za to su španski [REC] i norveški Trolljegeren. Ni američka verzija [REC]-a, Quarantine, nije loša, mada je original – original. Solidan horor prošle godine, Grave Encounters, takođe je sniman ovim stilom. Da je taj film snimljen klasičnom tehnikom, bio bi još jedan u nizu tinejdžerskih smaranja. Tako bismo mogli reći i za Chronicle. Da nije snimljen kao pseudodokumentarac, lako bismo mogli da ga opišemo:
”Tri druga otkrivaju u pećini svetlucavi kamen koji im daje super-moći, mogu da lete i mislima pokreću stvari.”
Koga bi to privuklo? Ako se takva priča snimi kao pesudodokumentarac, onda se dobije sasvim solidan film. Za one koji ne znaju, pseudodokumentarac je igrani film snimljen tako da izgleda kao dokumentarni. Glavni lik Endrju ( Dane DeHaan ) kupuje kameru kako bi snimio oca dok ga fizički zlostavlja. Malo po malo, počinje da snima sve oko sebe, prvo doživljaje u njegovom ‘normalnom’ životu, a kasnije beleži i avanture koje su mu omogućile ‘super moći’. Jako lepo izgleda scena kad on mislima pokreće kameru i stavlja je u stranu, kako bi ona mogla da snima njega, brata Meta ( Alex Russell ) i druga Stiva ( Michael B. Jordan ), a da je pritom niko ne drži.
Gledao.Od mene može dobiti ocenu 2,5.
Jedva sam čekao kraj filma.
Gluma barem po meni katastrofalna.Scenario je mogao i bolji da bude.Sve u svemu,film za klince od 12,13 godina.