Cinema Paradiso (1988)

Review

Nuovo Cinema Paradiso je najbolji film na svetu. Kratko i jasno. Do sad.

Necu vam nista reci o ovom filmu. Prepusticu da uzivate kad ga budete pogledali prvi put (ovo vazi samo za one koji ovja film nisu gledali)

Giuseppe Tornatore, reditelj ovog remek dela, ovaj film prvenstveno je snimio da ostane kao neko zaledje, davni prikaz tradicionalnih bioskopa. Da ostavi nesto, da buduće generacije mogu da pogledaju i dožive, ukoliko su sposobni za to, deo magije. Groblje bioskopa. U prevodu, on je rekao film može posluziti i kao čitulja za ovu imenicu.

Tagovi odrednice ovog filma su:

Ljubav prema filmu
Napušteni i zaboravljeni bioskopi
Prolaznost
Progres čovecanstva uvek dodje prekasno
Memorije nikad ne izblede potpuno

Ispricacu vam samo jednu pricu koja je deo filma:

Jednom davno bio jedan kralj koji je priredio gozbu za najlepšu princezu u kraljevstvu. Jedan vojnik koji je tu stražario, ugledao je princezu kako prolazi. Bila je najlepša od svih i odmah se zaljubio u nju. Ali šta bi prost vojnik mogao da traži pored kćerke jednog kralja? Ipak, uspeo je da je upozna i rekao joj je da više ne može živeti bez nje. Princeza je bila toliko dirnuta dubinom njegovih osećanja, pa je rekla “Ako možeš da čekaš 100 dana i 100 noći ispod moga balkona, na kraju ja ću biti tvoja.” Kada je to čuo, vojnik je došao, stavio svoju stolicu i čekao, jedan dan… dva dana, onda deset, zatim dvadeset. Svako veče princeza ga je posmatrala, ali se nije pomerala! Po kiši, po vetru, po snegu, on je još uvek čekao. Ptice su mu sletale na glavu, pčele su ga ujedale, ali on se nije pomerao. I na kraju, devedesetog dana, on se sav osušio, i pobeleo. Suze su mu se slivale niz lice. Nije mogao da ih zadrži. Nije imao čak ni snage da zaspi. A sve to vreme, princeza ga je uporno posmatrala. I tako je došla 99-ta noć…i vojnik je ustao, uzeo svoju stolicu i otišao.

Pogledajte najbolji film na svetu!

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=LarMt8J-6BQ[/youtube]