Review

H

olivudska „fabrika snova” je krajem šezdesetih godina i tokom čitave decenije sedamdesetih godina dvadesetog veka prolazila kroz period za koji se može reći da je bio najbeskompromisniji i najbrutalniji u prikazivanju američkog života.

Ovaj pomalo zaboravljeni glumac,koji je svetsku slavu stekao ulogom osvetnika u klasik spageti vesternu Serdja Leonea “Bilo jednom na divljem zapadu”,se nakon toga specijalizovao za slicne uloge u sferi B produkcije koje i nisu toliko bile zapazene.Cilj predstojeceg teksta je da se ukaze na Bronsonov dalji glumacki rad koji je i pored toga sto je bio daleko od svakog komercijalnog uspeha ostao upamcen,bar pojedincima,po izvanrednoj jednostavnosti i upecatljivosti.U tom smislu najbolji primer je njegova pentalogija “DEATH WISH” .Pa,da krenemo!

DEATH WISH
(Be)smrtna pentalogija

Najznačajnija ostvarenja ovog perioda („Bonnie and Clyde“, „The Wild Bunch“, „Easy Rider“, „The Godfather“, „Serpico“, „The French Connection“, i dr.) su svojim sadržajem direktno i žestoko udarili u stomak društvenog sistema i započeli buđenje iz fluidnog sveta snova u veoma opipljivu i ne tako prijatnu društvenu stvarnost. Ono što je zajedničko svim ovim filmovima jeste kritički skalpel koji je duboko recnuo taj isti stomak i omogućio da se kroz magiju pokretnih slika pokaže javno ono što je već svaki čovek od naroda znao: duboki koreni mafije u skoro svim segmentima društva; korupcija u sudstvu i policiji; trgovina narkoticima u velikom obimu; enormni porast uličnog kriminala. Nakon ovakve dijagnoze nameće se logično pitanje – ako su sve poluge od vitalnog značaja za kolektivnu sigurnost i bezbednost građana otkazale, gde naći nadu u spas? Odgovor je bio u ličnoj akciji pojedinca koji je, izgubivši veru u društveno ustrojstvo, postao neka vrsta heroja – antiheroj ili osvetnik.

I, ako neki od gore pomenutih filmova u izvesnoj meri pripadaju visokobudžetnim ostvarenjima, njihova tematika je preplavila zonu B-produkcije u okviru koje je nastao čitav korpus sličnih filmova. Međutim, posebnu pažnju zaslužuje kultni serijal od pet nastavaka pod nazivom „DEATH WISH“.

YouTube Preview Image

Sniman u vremenskom periodu od dvadeset godina (1974-1994), svoju dugovečnost duguje liku Osvetnika Pola Kerzija u neponovljivom tumačenju Čarls Bronsona. S tim u vezi, neizbežno je pomenuti i vestern klasik iz 1968. godine „ONCE UPON A TIME IN THE WEST“ gde je Č. Bronson, već tada, ulogom ćutljivog „čoveka sa harmonikom“, izgradio model osvetnika koji je u kasnijim sličnim ostvarenjima postao gotovo tipski lik. U tom smislu Pol Kerzi predstavlja savremenog revolveraša čiji je duh sa Divljeg zapada prenet u urbanu džunglu Nju Jorka i Los Anđelesa. Sam izbor ovih gradova kao ambijenata za delovanje Osvetnika nije bio slučajan, s obzirom da su baš u tom periodu kada je sniman „DEATH WISH“ to bili gradovi sa najvećom stopom kriminala koju je stvarna policija veoma teško rešavala ili gotovo uopšte nije rešavala. Prema tome, pojava jednog Pola Kerzija, makar i na širokom ekranu, jeste bila neizbežni produkt ovakve društvene erozije.

Na neki način, već prvi „DEATH WISH“ iznosi svoj stav u odnosu na društvo koje sebe naziva civilizovanim kroz jedan vrlo efektan dijalog između P. Kerzija i momka njegove kćeri. Kerzi na svoje pitanje – kako bi se mogli nazvati ljudi suočeni sa strahom, pri čemu oni ništa ne preduzimaju nego se samo kriju, dobija odgovor – civilizovani! Ovde je jasno postavljen znak jednakosti između uplašene većine i uljuđenog društva, i upravo ovaj odnos dovodi do eskalacije nasilja, gde je policija kao sastavni deo civilizovanog društva isto tako uplašena i malo šta može da uradi. Nakon porodične tragedije Pol Kerzi se oslobađa ovog straha i kreće u ličnu borbu, prvenstveno protiv uličnog kriminala. Međutim, sam lik Osvetnika je mnogo interesantniji i to upravo zbog njegove kontradiktornosti kao polazne tačke za kasniji razvoj kroz nastavke koji su usledili.

Pol Kerzi je inženjer građevine koji je za vreme Korejskog rata služio u medicinskoj jedinici i, iz pacifističkih razloga (kod nas se to zove prigovor savesti), odbio da se lati oružja.Nakon što mu žena bude ubijena usled napada siledžija, a kći završi u ludnici zbog posledica teškog posttraumatskog stresa, sledi radikalna promena u liku dotadašnjeg pacifiste. Od tog trenutka stupa na scenu univerzalnost lika Osvetnika zahvaljujući briljantnosti minimalističke glume Čarsla Bronsona.Death Wish poster

Izborano lice sa sitnim azurno plavim očima, retki brkovi, poluseda kosa, uspravna i čvrsta figura gipkih koraka kojoj se nikuda ne žuri zaista daju sliku uličnog anđela osvete koga je sam bog ovaplotio i poslao na zemlju da se obračunava sa ljudskim ološem. Pol Kerzi polazi u svoj krstaški pohod potpuno oslobođen moralnih dilema, smireno, hladnokrvno i, čini se, bez mrvica emocija prema nesrećnoj prošlosti koja se ponavlja kroz čitavu pentalogiju.

U svakoj novoj priči, on pokušava da započne normalan život sa novim ženama i prijateljima, ali obavezno svako od njih umire na krajnje nasilan način. Na sahranama njegovih voljenih na licu Pola Kerzija ni u jedom trenutku nećemo videti grč bola, jer on kao da je već svestan svog usuda i osvetničke misije, i samo je pitanje trenutka kada će ponovo početi da je ispunjava.

U jednoj od scena, Osvetnik, sa poluosmehom koji je negde između blagosti i propasti, pita grešnika koji nosi lanac sa raspetim Isusom: „Da li veruješ u Isusa?“. Dobivši potvrdan odgovor, kaže istom: „Pa, upoznaćeš ga!“. Nakon ovoga, bez treptaja, dotičnog nafiluje olovom i još ga dodatno „overi“. Vremenom su ovakve rečenice spartanske kratkoće postale zaštitni znak „DEATH WISH“ serijala i upravo zbog svoje jednostavnosti dugo ostaju urezane u pamćenje. Inženjer Kerzi nije odmetnik od „sistema“ nego zasebni deo koji u okviru postojećeg, primenjujući mere apsolutno neprihvatljive arsenalu utvrđenih društvenih normi, čini ono za šta atrofični sistem nema ni snage ni hrabrosti – a to je hvatanje i kažnjavanje zločinaca.

Inače, kao inženjer građevine, Pol Kerzi je običan sredovečni gospodin koji solidno obavlja svoj posao, ali čim neko od njegovih voljenih strada, on, po principu uslovnog refleksa, ulazi u kostim Osvetnika koji je toliko ubedljiv i neumoljiv u svom pohodu da bi bilo pravo čudo da onaj koji je postao njegova meta poživi ovozemaljski život. I kako P. Kerzija na čin osvete pokreću lični razlozi iz filma u film, njegovu osvetu sve više doživljavamo kao profesiju.

Dakle, kao vrhunski profesionalac, on svoj posao obavlja hladne glave, čvrstog prsta na okidaču i bez mnogo objašnjenja. Dok je u stanju mirovanja, inženjer Kerzi izgleda pomalo parodično, naivno, ravnodušno i smešno uljuđen. Upravo onako kako izgleda društvo na površini kome i sam Osvetnik pripada. U tom kontekstu zabavan je epizodni lik kijavičavog narednika policije Frenka Oče koji se pojavljuje u prva dva filma. Stalna kijavica sa kojom se narednik bori ujedno predstavlja aluziju na potpuno gubljenje imuniteta policijskog aparata na virus kriminala koji je zahvatio ulice velegrada. Naravno, jedini i pravi lek je Osvetnik!

Na dramaturškom planu serijal ima očigledne nedostatke, ali na to ne treba obraćati pažnju, s obzirom da su sve okolnosti postavljene tako da čine samo povod za akciju privremeno umirenog anđela osvete, što je suština svih nastavaka.

Poseban kuriozitet čine i odlične instrumentalne teme komponovane od strane, sada već muzičkih legendi, kao što su Herbi Henkok i Džimi Pejdž, i koje na pravi način upotpunjuju sliku nesigurnog života u velikim gradovima.

Sa današnje tačke gledišta, nove generacije gledalaca, zaslepljene CGI bojama i efektima, možda neće moći odmah da uvide značaj ovog ostvarenja koji se krije upravo u njegovom jeftinom izgledu, krajnjoj konciznosti i autentičnosti Osvetnika koja zaslužuje svako filmofilsko poštovanje.

Prema tome, do pojave novog tipa filmskog osvetnika, uživajte u staroj dobroj „želji za smrću“.



About the Author

avatar
Aleksandar Jovanovic
Ekonomski fakultet Nis, Bluz, Filmovi, Stenli Kjubrik, Teksas, ZZ Top, Filmske Preporuke