Review

Staromodna naučnofantastična ljubavna priča

 

          Novi film kultnog reditelja Spikea Jonzea „Her“ priča je o usamljenom čoveku koji „trguje“ osećanjima pišući ljubavna pisma za one koji takve sposobnosti (ili osećanja) nemaju. Ljubavna pisma tako postaju metafora za dehumanizovani svet koji je izgubio sposobnost da voli, da se raduje ili oseća. Današnji stepen tehnološke revolucije prikazan je poetskim filmskim rečnikom, a elegantna režija i muzika, koja od ove priče smeštene u okvir realne fantastike pravi melodramu, ovaj film čine svežim nastavkom bogatog filmskog opusa Jonzea, naslanjajući se na veoma dobri kratki film I’m here iz 2010. godine, koji je imao sličnu temu, sličan okvir i takođe problem usamljenosti i neprilagođenosti. Svedoci smo virtualne inteligencije, sajberspejsa i opčinjenosti kompjuterskom tehnologijom. Današnji način života  ljude pretvora u nešto nalik na zombije konzumerizma i potrošačke kulture, te se, umesto pitanjima duše, isključivo bavimo pitanjima novca.

YouTube Preview Image

           Nemoćan da se sabere posle kraja ljubavne veze,  glavni junak Theodore Twombly, pisac ljubavnih pisama za druge, vreme provodi u videoigrama i na poslu, ne uspevajući da bude srećan ili ostvari uspešan ljudski odnos u isto tako nesrećnoj zajednici. Kupovina operativnog sistema OS 1, neke vrste tamagočija za odrasle, veštačke inteligencije koja je intelektualni i emocionalni partner onome ko ga ima, predstavljaće za njega početak ispunjenosti, ljubavne sreće i harmonije koju nije uspevao da ostvari čak ni sa voljenom osobom, a postepeno će ovo kompjuterski generisano biće bez tela, biće iz kompjutera, softer stvoren za emisiju emocija i ispunjavanje želja korisnika, za Theodorea postati stvarnije od realnog života.

Her 2013

          Glas Scarlett Johanson iz OS 1 je seksi, topao i ljudski, toliko da se može razumeti zašto je bila i Dilanova i Allenova muza. Konačno, to je jedna od retkih glumica u Holivudu koja poseduje prirodnu, zdravu lepotu. Nasuprot njoj, tu je briljantni, tužni i izmučeni Phoenix, koji liči na štrebera, a tom ustisku naročito doprinose brkovi modelovani po uzoru na sovjetske oficire. Amy Adams je zapuštena komšinica, dizajner video igrica, koja se upinje da sačuva brak bez emocija, brak zasnovan na intelektualnoj a ne ljubavnoj vezi. Sporedna uloga Olivie Wilde takođe potencira nemogućnost ostvarivanja emocionalne povezanosti, koja je nagoveštena još na početku filma, u bizarnoj sceni telefonskog seksa. Da je ovo ljubavna priča Spike Jonzea, odnosno, da nećemo dobiti klasičan zaplet i likove, to se donekle i moglo pretpostaviti. Međutim, ovako romantični Jonze uspeo je u svom meditativnom filmu, sa malo glumaca i izvrsnim scenarijem,da nas podstakne na razmišljanje i u nama pobudi emocije, progovarajući direktno i iskreno o nedostatku ljubavi, o emotivnoj praznini i otuđenju. Instinktivno sam, gledajući „Her“, prizvao film „Lost In Translation“, takođe film slične atmosfere, a onda i druge filmove ovog istog autora, na pamet su mi potom pali i  filmovi Michela Gondry-ja, pomislio sam i na Cronenbergov Cosmopolis, a onda se jedno pitanje samo nametnulo:

Bliži li se naša civilizacija svom kraju?

„Sjajno je biti s nekim ko je uzbuđen u vezi sa svetom“ – kaže Theodore svojoj komšinici, pričajući o svojoj  emotivnoj vezi. Problem je jedino u tome što je on zaljubljen u kompjuterski program i što se taj kompjuterski program čini humanijim, strastvenijim i boljim od nas samih.



About the Author

avatar
Ivan Potic
Istoricar umetnosti. Pisac.