Prometheus (2012)

2089-a godina je. Grupa naučnika negde u pećinama Škotske nailazi na drevne crteže stare 35000 godina koji upućuju na izvesnu planetu sa gotovo identičnim uslovima koji su prethodili životu na Zemlji. Nakon ovog otkrića, naučna ekspedicija se ukrcava na svemirski brod “Prometej” kojim odlazi na višegodišnje putovanje u stanju hibernacije da bi istražila moguće početke života uopšte. 2093.god. naučna ekspedicija sleće na tajanstvenu planetu i time počinje njihova potraga za tajnama života.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=sftuxbvGwiU[/youtube]

Dva nesporna remek dela SF-a, “Alien“ (neki filmski eksperti tvrde da film nema ni jednu grešku) i “Blade Runner”, oba u režiji Ser Ridlija Skota su ostavila neizbrisiv trag , pre svega, u vizuelnoj zamisli njihovog tvorca čija arhitektura na filmskom platnu  i dalje zaustavlja dah svim poštovaocima filmske umetnosti. Nakon ovih ostvarenja Ridli Skot je nastavio karijeru sa manje-više uspešnim filmovima koja je dostigla zenit sa Oskarom nagrađenim “Gladijatorom”. Potom je usledilo još nekoliko solidnih naslova(“Hannibal”, “Black Hawk Down” i “Matchstick Men”) da bi sa “Kingdom of Heaven” započelo kidanje kreativne linije koju je Ridli Skot uspevao da drži svih prethodnih godina. Na veliku radost svih ljubitelja SF-a, Ridli Skot se sa “Prometejem” vratio u punu formu žanru koji ga je lansirao u orbitu najznačajnijih filmskih stvaralaca.

Iako je prethodno zamišljen kao prikvel o nastanku “Alien”-a,dalja razrada scenaria “Prometeja” je, po rečima Ridlija Skota, otišla mnogo dalje od prvobitne zamisli i pretvorila se u neku vrstu epa o bogovima i ljudima.

U tom smislu, kreatura Alien-a je tek mala karika u priči koja se prvenstveno bavi evolucijom čoveka i doprinosom tehnologije u daljem usmeravanju njegovog kosmološkog razvoja. Ovo bi, donekle, i moglo da izneveri očekivanja do koske vernih fanova izvornog “Alien-a” jer “Prometej” zaista nema perfektno postignutu klaustrofobično jezivu atmosferu svog prethodnika, i to, uapravo iz razloga što nije reč o horor priči  u SF okruženju, već o pravom SF-u koji se duboko utiskuje u sferu mitologije, filosofije i religije Sta više, u današnje vreme dominantne strategije opšteg zatupljivanja većine gledalaca raznim prozaičnim 3D filmovima, “Prometej” predstavlja povratak intelekta u bioskope što je već samo po sebi podvig.

Okosnicu priče čini kao što i sam naziv filma sugeriše, grčki mit o Prometeju koji je od bogova ukrao vatru i na taj način podučio ljude u rukovanju onim što danas čini savremenu tehnologiju i genetski inženjereing. Mit o Prometeju, čak, pripoveda o tome da je on, lično, prvi stvorio čoveka od gline na prethodno pustoj Zemlji tako da i sama naučna ekspedicija predstavlja potragu za Prometejima(U filmu nazvanim”Graditelji”) koji su stvorili ljudsku vrstu.

Kao što je to bio slučaj sa  “Alien”-om i “Blade runner”-om u  kojima su androidi i replikanti davali ključ za šire shvatnje osnovne ideje, Ridli Skot i u slučaju “Prometeja” uvodi lik zagonetnog androida Dejvida koga robotski precizno tumači Majkl Fasbender. Dejvid je po svojoj tehnološkoj prirodi neka vrsta artificijelnog brata svemirskom brodu “Prometeju” što ima analogiju sa Epitemejem,  titanskim bratom Prometeja u grčkom mitu. U grčkom mitu Epitemej personifikuje načelo prošlosti, dakle, neko ko ima isključivi dar da jasno vidi stvari i događaje koji su se desili, ali bez ikakvog promišljanja budućnosti. Tako je Dejvid jedini u stanju da reši znakovni rebus “Graditelja” čime se aktivira čitava serija hologramski sačuvanih događaja iz prošlosti uključujući i sposobnost čitanja tuđih snova takođe vezanih za bližu ili dalju prošlost.

Dejvid je, takođe,  poslužio Ridliju Skotu da ponovo preispita neka egzistencijalna pitanja što je danas u opštoj histeriji globalizma krajnje nepopularno. Naime, Dejvid je android bez duše, i time je sveden samo na operativnu kopiju čoveka bez morala i etike, i bilo kakve lične odgovornosti. I tu “Prometej” hrabro stupa na teren religije koji se neće dopasti širem auditorijumu koji je očekivao još jednu klanicu u svemiru. Sviđalo se to nekima ili ne, “Prometej” jasno zastupa tezu o postojanju jedinog Boga koji je po Bibliji beslovesnom čoveku udahnuo dušu kroz nozdrve. Logika je jasna. Moral i etika nisu mogući bez Boga. U jednoj sceni, Dejvid  krišom stavlja deo pronađenog vanzemaljskog DNK u piće jednog od članova ekspedicije uopšte ne razmišljajući o mogućim katastrofalnim posledicama. Međutim, on kao kopija čoveka bez duše drugačije i ne ume da postupi, osim onoga što mu nalaže njegov redukovani lik čoveka.

Na filosofskom planu, “Prometej” se oslanja na fragmente Heraklitovog filosofskog sistema u kome  pojam vatre podrazumeva načelo večitog kretanje napred, stalnu promenu, dakle, svega onoga što danas nazivamo progres, uglavnom, sa naučno-tehnološkog stanovišta.

Heraklitova filosofija po kojoj sve nastaje iz vatre i vraća se u vatru uključujući i njegovo viđenje nastanka novih stvari kroz borbu suprotnosti pri čemu “dvaput u istu reku ne možeš ući” ilustrovana je efektnom scenom u ”Prometeju” u kojoj jedan od glavni naučnika ekspedicije, u već poodmakloj fazi mutacije nastaloj mešanjem sa vanzemaljskim DNK, zahteva ponovni ulazak u svemirski brod “Prometej”  nakon čega ga Meredit Vikers(Šarliz Teron) bacačem plamena sprži do stanja atoma. Ovim je suština Heraklitove filosofije dobila i najjasniji mogući otisak na filmskoj traci.

Ovo je samo jedan primer koji pokazuje sa kakvom je ozbiljnosću Ridli Skot pristupio snimanju “Prometeja” ponovo oživljavajući na filmu(koji se danas, kako se čini, preko 3D tehnologije ponovo vraća na svoje početke kada je je još uvek bio vašarska zabava za neprosvećene mase) iskonska pitanja o stvaranju, evoluciji, Bogu. Međutim, kao što se moglo videti na trejleru, “Prometej” je već bio najvljen kao 3D film. U tome je upravo i njegova slabost, jer ovakvi filmovi jednostavno gube svoju snagu na polju jedinstvenosti  kadra koju 3D iluzija rastvara i time poništava njegovu filmsku stvarnost. Ali, ovim se dalje nećemo baviti, jer to zahteva jednu širu teorijsku rapravu stručnih krugova. S druge strane, dobro je što “Prometej” pokazuje da ovakvi filmovi ne bi trebalo u budućnosti da traže podršku 3D tehnologije i da je najbolje držati se klasičnih filmskih sredstava u pripovedanju (izgleda da je ovo shvatio i Kristofer Nolan rekavši u jednom intervjuu da mu ne pada na pamet da poslednji film o čoveku šišmišu snima u 3D obrazloženjem da je to, ipak, epska priča).

“Prometej”, takođe, nema očekivanu dozu saspensa i scena koje bi trebalo da šokiraju publiku(osim scene, u kojoj Elizabet Šo(Numi Rapos) bez anestezije uz pomoć kompjuterski programiranog medicinskog pribora na živo iz stomaka vadi vanzemaljski fetus,  što je svojevrsna replika na antologijsku scenu prodiranja mladunca “Alien”- a iz stomaka Džona Harta). To mu i nije bila namera, i zato bi svako dalje upoređivanje sa “Alien”-om bilo bespredmetno. Dakle, u pitanju je poptuno drugačiji koncept priče koja, bez obzira što ide tragovima “Aliena”, u potpunosti izlazi iz mikrokosmosa “Nostroma” (ime svemirskog broda iz “Alien”-a) koji je upravo bio osnova za horror priču kakva se želela, i premešta se u jedan mnogo više makrokosmički ambijent koji gledaocima ostavlja prostora da samostalno šire vidike prezentovane priče.

 Nakon završne scene u kojoj Elizabet kaže da ostavlja smrt iza sebe i da će nastaviti sa tragnjem, gledaoci kao da ostaju uskraćeni za odgovore. To i jeste glavna zamisao “Prometeja”. Otvoriti mnoga pitanja i dati vrlo malo odgovora. Jer, ako su “Graditelji” stvorili nas, ko je onda stvorio njih? Da li se evolucija odvija po tačno određenom Božjem planu ili je samo još jedan rezultat haotičnog i slučajnog mešanja različitih vrsta čiji konačan sastav i oblik ni sam Bog ne zna? Kakav smisao uopšte ima naučno znanje koje može da stvori novu vrstu bića? Da li čovek treba čvrsto da ostane na putu prometejskog progresa bez Boga koji je glavni “kočničar” stalne ljudske potrebe za novim znanjima i otkrićima? Na kraju krajeva, da li uopšte postoji biće u kosmosu koji ne bi tragalo za svojim tvorcem i prepustilo sve slučajnosti i ništavilu?

 Ovim pustolovina “Prometeja” tek počinje, i po rečima Ridlija Skota, uveliko se radi na senariu koji će pratiti dalje događaje I dati odgovore na neka pitanja.