Review

U istoj godini kada je Rene Zelveger maestralno donela tužni usud holivudske zvezde Džudi Garland i taj trud okrunila Oskarom, izašao je film o još jednoj kontroverznoj glumici koja je  tragično završila svoj put. Reč je o ostvarenju SIBERG Benedikta Endruza, koje nam donosi priču o problematičnim godinama prelepe glumice koja je plenila svojom krhkošću i samozatajnošću.

Narativ je uglavnom koncentrisan na odvratnu, krpeljsku zainteresovanost FBI-a za njen privatni život koji bi navodno mogao ugroziti sistem jer svojim donacijama pomaže rad raznih civilnih udruženja (Siberg se viđa i intimno druži sa Hakimom Džamalom, pripadnikom crnih radikala, koje je finansijski pomagala u drugoj polovini 60-ih, u vreme buntovnog buđenja crne populacije i otvorenijeg i hrabrijeg otpora rasizmu u SAD). Film, bar kroz pominjanje, zahvata neke momente iz njene karijere, od uspeha debitantskog nastupa u JOVANKI ORLEANKI Ota Premingera preko  saradnje sa Džošuom Loganom u OBOJI SVOJA KOLA pa sve do rada na rubnom vesternu MACHO CALLAHAN Bernarda Kovalskog, sa koga vidimo i jedan prizor sa seta, i  to kada je Siberg gotovo nesposobna za rad zbog realnog straha od praćenja koji dalje reperkutuje i paranoju. Naravno, njen najpoznatiji i najznačajniji film je ikonično ostvarenje francuskog Novog talasa, DO POSLEDNJEG DAHA Žan-Lik Godara.

Seberg Dzudi

Izbor scenarista Džoa Šrapnela i Ane Voterhaus da se koncentrišu na praćenje, kontrolu i nameštaljke koje FBI priređuje glumici, verovatno smatrajući da su ključno uticali na silaznu putanju njene karijere i doprineli depresiji i kontroverznom samoubistvu, deluje kao da ste pogodili sve okolo same mete, a da niste uboli ni jedan u centar. Možda se trebalo na dublji način baviti njenim intimnim izborima, turbulentnim periodom života sa piscem Romenom Garijem (poznat I kao Emil Ažar; bio braku sa Džin Siberg od 1962-1970 i sa njom je imao sina; izvršio samoubistvo 1980), posledicama afera koje su njeno krhko biće samo dodatno činile ranjivim. Garija ovde ima više  u obliku kukavne utehe, a o funkcionisanju tog odnosa  dvoje umetnika, koliko je bilo tu ljubavi i ljubomore, razumevanja i praštanja, paklenih razmirica i svađa, možemo više naslućivati na osnovu nekih njenih koraka (navodna afera sa Klintom Istvudom u vreme snimanja Loganovog filma, zbog koje je Romen Gari zvezdu špageti vesterna izazvao na dvoboj, a ovaj ga iskulirao; odmah potom i nova u Meksiku…). Onoga čega ima previše jesu službenici FBI-a, pa često pomislite da je glumica bila samo povod da bi se ispričala priča o metodama I funkcionisanju Biroa turbulentnih 60-ih i umesto rasnog biopika dobijate slabašni društveno-politički triler. Sva kompleksnost usuda Džin Siberg i (ipak) bogatstvo karijere koja je ostavila traga u svetskom filmu (uz površno pominjanje njenog statusa u samoj američkoj kinematografiji, gde je prećutno bila praktično na crnoj listi, što ju je odvelo evropskoj produkciji), brojna ljubavna razočaranja i dublji uzroci povremenih flertova sa suicidom, sve je to izmaklo tvorcima ostvarenja SIBERG.  Priča se ovde koncentriše na par godina istinskog ponora u životu Džin Siberg (kraj 60-ih, početak 70-ih), kada je izgubila i bebu, za koju je FBi fabrikovao vest koja bi glumicu skandalizovala u javnosti da je otac Hakim Džamal (igra ga Entoni Maki), jedan od  vođa Crnih pantera. Iako je u javnosti tokom njene trudnoće Romen Gari (u filmu ga igra Ivan Atal) isticao da je on otac, ona je kasnije priznala  da je to nesrećno dete bilo plod afere sa Meksikancem Karlosom Navarom, u vreme snimanja filma MACHO CALLAHAN. A potpuno novi triler mogao bi se napraviti o nezvaničnoj vezi koju je Siberg imala sa izvesnim Alžircem po imenu Ahmed Hasni, nakon koje je pronađena mrtva. On ju je opljačkao i maltretirao i praktično dosolio njenu sudbinu.

Seberg za vreme vecere

Svetle tačke filma SIBERG su dobar izbor Kristen Stjuart za naslovni lik i efektna epizoda Zazi Bic, koja igra Džamalovu prevarenu suprugu. Ostalo je manje-više razočaravajuće i  za žaljenje je da tako tragična sudbina, gusta materijalom za dramu visokog ranga, nije dobila svoju adekvatnu filmsku adaptaciju.



About the Author

avatar
Goran Jovanović
Goran Jovanović je srpski filmski kritičar, esejista i romanopisac. Autor je knjiga filmskih eseja: Američki bioskop (Apostrof, 1998), Zlatna dekada: britanski filmdevedesetih (Boom 93, 2002), Tranzicijski rulet: istočnoevropske kinematografije u raljama tranzicije (Centar za kulturu Požarevac, 2005), Ruski film postsovjetske ere (autorsko izdanje, 2013), Poljski film u novom veku (Tercija, 2021). Napisao romane Histerija (Libris Art Studio, 2008) i Euforija (autorsko izdanje, 2011). Član je Udruženja filmskih kritičara i novinara FIPRESCI Srbija, ogranka Međunarodne federacije filmskih kritičara.