State of Play (2009)

lavni tok price usmeren je  na istragu oko prekrsaja prema civilima koje je u Iraku i Avganistanu izvrsila privatna vojna korporacija “POINT KOR”. Istraga dobija dramatican obrt ubistvom Sanje Bejker, jednog od glavnih istrazitelja, pri cemu ceo slucaj prerasta u aferu  kada javnost saznaje da je zrtva bila u tajnoj vezi sa kongresmenom Stivom Kolinsom koji je, ujedno, bio i celni pokretac cele istrage.

Tragicni dogadjaj koji je poput neocekivanog tornada do temelja prodrmao americko drustvo, sada vec istorijski 11.septembar 2001.god.,i u potpunosti srusio sliku i verovanje u nepogresivost bezbednosnog sistema zemlje, pa i u samu opravdanost nacionalnih interesa, otvorio je mnoga pitanja oko toga-kuda  ce bezocno osiona politika zemlje nastaviti da vodi svoje gradjane. Sve je to uticalo da pocne da se razmislja i o nekim drugim pretecim scenarijima kao sto je, na primer, drzavni terorizam ili privatne obavestajne sluzbe.

U tom smislu “STATE OF PLAY” spada u kvalitetnije politicke trilere sa inteligentno napisanim scenarijem, odlicnim glumackim timom i rezijom u duhu slicnih filmova iz ’70-ih god. 20.veka.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=8MKVYjB052E[/youtube]

U izvesnom smislu “STATE OF PLAY” popunjava prazninu u filmskoj obradi  dogadjaja neposredno posle 11.septembra koja je vecim delom bila zainteresovana za emotivno stanje obicnih gradjana pri cemu se politicki uticaj sporedno prikazuje.

Kroz ljubavnu aferu, ubistvo i licemerstvo politicara po kojima licni odnosi kolega imaju veci publicitet nego zlocini vojnika po svetu i unutar drzave, “STATE OF PLAY” nedvosmisleno pokazuje da nema politike bez seksa, zlocina i lazi. Javnost se svakodnevno obmanjuje i zabavlja novinskim clancima o seksi avanturama raznih funkcionera dok pravih i sustinski bitnih vesti nema.

Upravo u tom delu “STATE OF PLAY” prosiruje problem i pocinje da se bavi (ne)odgovornoscu danasnjih novinskih kuca koje su postale cista profitna preduzeca a istina za kojom treba da tragaju njihovi novinari, tek, kolateralna steta.

Kel Mekafri, u izvanrednom tumacenju Rasela Kroua, slika je staromodnog novinara (on jos uvek informacije zapisuje na obicnom blokcicu bez upotrebe novih komunikacionih tehnologija, njegova kancelarija je puna zalepljenih podsetnika  i pristiglih pisama, koristi kompjuter koji je odavno za muzej) bez sujete koji ne grabi za prestizom sve dok ne utvrdi istinitost informacija i cinjenica. Jednom recju, on je, mada ne bez mana, primer istrazivackog novinarstva kakvo bi ono trebalo da bude, i drzeci se moralnih nacela u izvestavanju istovremeno je svestan realnosti aktuelnog trenutka koja ga moze kostati karijere. I dok ga sa jedne strane glavni urednik stalno pritiska i  podseca da je prodaja novina glavni cilj, Kel Mekafri to suprotstavlja svojim profesionalnim i zivotnim motom da prava istina lezi u pravoj vesti.

Nasuprot njemu stoji mlada, neiskusna  koleginica  Dele Fraj, u takodje, odlicnom tumacenju Rejcel Mekadams, koja je mnogo poznatija po svojim ulogama u komedijama i dramama, kao tip pomalo sujetnog novinara zeljnog dokazivanja po svaku cenu i sklonog intuitivnom posmatranju cinjenica. S druge strane, ona predstavlja novinara informaticke generacije koja koristi internet i malo vremena provodi na terenu. Vremenom, kako istraga tece, Dela sve vise prihvata metode svog iskusnijeg kolege i postaje sve kooperativnija.

Struktura filma koja obuhvata javnost, medije, likove po uzoru na Moniku Levinski, obmanute ratne veterane, potencijalnu mogucnost jos jedne od zavera prema gradjanima, perverzne agente za odnose sa javnoscu , narkomane i dr., upucuje na stav da jedino jos ostaje nada da jos uvek postoje pojedinci kojima je istina, a nikako poluistina, jedini barometar drustvenog zdravlja. U ovom slucaju tu ulogu preuzimaju pojedinci u novinarskoj profesiji.

“STATE OF PLAY” je, mozda, revitalizacija drustveno-politicki angazovanih filmova kakvih je bilo dosta u istoriji Holivuda i koji su bili kadri da kroz kontroverzne i uzbudljive price anticipiraju dekadentno stanje sistema koji u danasnje vreme sve vise, a u cilju sto veceg profita, generise sve vrste neetickih vrednosti i ostalih prljavstina.

Na danasnjoj lestvici demokratskog razvoja  je ocigledno da nemilosrdna politika profita namece svoja pravila igre zasnovanih na lazima u gotovo svim sferama zivota, ali bez obzira na to, treba uvek imati na umu Biblijsku istinu nad istinama: ”…Jer nema nista skriveno sto se nece otkriti, ni tajno sto se nece doznati.”