Review
Taxi blues (taxi bluz) je prvi film Pavela Lungina. Ruska drama koja nastaje pred sam raspad SSSR-a (Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika). 1990 godine u Kanu, Lungin je dobio nagradu za najboljeg reditelja. Inace ovo je njegov prvi film. Pavel je bio scenarista, isto kao njegov otac, ali nakon sto mu se ukazala sansa da uradi svoj prvi film, on je odmah iskoristio, i ispalo je veoma dobro po njega. Nista od ovog filma ne bi bilo, da nije bilo francuske producentske i distributerske kuce MK2 Diffusion, koja je nasla novac za prvi film Pavela Lungina.
Film prica na vise nacina. Jedan, onaj primarni, je odnos izmedju dva totalno razlicita tipa coveka. Jedan je tipican taksista iz Moskve, koji je navikao da zivi u komunizmu, Shlykov, a drugi jevrejski moderan muzicar, saksofonista Lyosha, koji sebe naziva genijem koji moze da razgovara sa Bogom. Na pocetku filma, oni se medjusobno ne podnose. Shlykovu se gade takvi ljudi kao sto je Lyosha, koji su lenji, neodgovorni, nista ne rade po ceo dan, samo piju i drogiraju se, dok Lyosha ne podnosti proste ljude kao sto su taksisti.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=kiktO90I6zQ[/youtube]
Zaista neobicna prica o prijateljstvu, koju je Lungin pokazao iz neobicnih uglova. Kao sto sam pomenuo, tu ima jos nacina posmatranja filma. Mozete voema lepo da vidite i dozivite Rusiju iz tog perioda. Prica o prijateljstvu. Shlykov u jednom momentu shvaca da je veoma tesko imati prijatelja, pored sebe, kome mozes verovati i dovodi u pitanje da li opste postoji prijateljstvo izmedju ljudi. Realna prica sa realnim karakterima. U filmu “Solitary Man” isto se postavlja ovo pitanje.
Prelaz iz jedne utopije u drugu. Ako imate sanse, obavezno pogledajte ovaj film.
“Ovo je moja zelja, kuhinja, to je ono sto sviram, ovu vrstu muzike. Mogu da sviram bilo sta, cak i ovu cev, ovu suplju torbu, ovu sijalicu, truli ormar… Ovde ja zivim, pijem, trosim pare. Ovde unistavam sebe, gajim nadu…
About the Author
