Mr. Nobody

Film prati život Nema Noubadia (Nobody – Niko) u paralelnim životima. U dalekoj budućnosti, 2092. godine, Nemo je najstariji živi smrtnik. Tačno vreme njegove smrti unapred se zna, te on, u poslednjim časovim života, daje intervju mladom novinaru, o tome kako je njegov život predhodnih 118 godina izgledao. Nekoliko trenutaka iz njegovog detinjstva je bilo presudno za njegov život. Morao je da bira između oca i majke, nakon njihovog razvoda, morao je da bira između tri devojke iz naselja i da bira kako će se prema svakoj od njih poneti, prvo u mladosti a kasnije i u zrelom dobu.

Odličnom nelinearnom montažom sve ove priče su isprepletane u filmu, što gledanje čini još uzbudljivijim. U početku deluje konfuzno, ali se vremenom sve kockice slože i onda postaje jasno i razumljivo. Ipak, zbog same ideje filma, drugačija montaža i nije bila moguća, jer Nemo prepričava različite životne scenarije koji se jesu ili nisu desili u zavisnosti od postupaka u bitnim trenucima njegovog života.

Sjajan film ne ide bez sjajne muzike, za koju se, pored vanserijskih klasičnih kompozicija (Bach, Bellini, Satie…), pobrino Pierre Van Dormael. Jednostavno je neophodno čuti celu njegovu kompoziciju ‘Undercover’ u odjavnoj špici filma, jer je savršena podloga za razmišljanje i sabiranje utisaka filma, sklapljanje malopre pomenutih ‘kockica’ u celinu. Bez sumnje, najbolji van Dormaelov film do sada, a teško da će i u budućnosti snimiti ovakvo remek-delo. Mada, bi bilo divno.