Review
Nije bilo teško naslutiti da će nakon fantastične gledanosti i uspeha filma TOMA Dragana Bjelogrlića u domaćoj kinematografiji uslediti čitav niz biopika o zvezdama estrade. Ta prečka, spram produkcijskih standarda, umetničkih dometa i emotivnih korelacija sa širokom publikom, prilično je visoko postavljena, pa nije bilo dovoljno samo uzeti temu iz života popularnog pevača i završiti posao u priklanjanju trendu ili pospešivanju filmskog talasa. Otud smo nedavno imali jedno smeće koje je u međuvremenu prezrela i sama publika, pa gotovo da je, na sreću, jedva registrovano u široj javnosti. Za razliku od tog lošeg primera, film NEDELJA o Džeju Ramadanovskom taj talas čini bogatijim. Radili su ga talentovani i vizuelno pismeni i konstruktivni ljudi iza kamere, a hemija je radila u najvećem broju likova koji se ispred nje pojavljuju.
NEDELJA (po jednoj od naših najboljih pesama svih vremena) o ključnim godinama detinjstva i mladosti buduće velike zvezde jeste rokijevski otklon od sudbine, od gubitništva, osveta autsajdera, priča o vrtoglavoj promeni u životu dorćolskog šibicara i predestiniranog luzera, koji nije imao ni promil šansi da uzdigne glavu iznad bede i kala urbanog miljea. A čudo se desilo…
Film koji potpisuje Nemanja Ćeranić (reditelj višestruko nagrađivanog niskobudžetnog krimića LIHVAR), uz korediteljski doprinos Miloša Radunovića, sporo i teško hvata gas, iako su prizori koji donose Džeja kada je bio dečak i rastao u disfunkcionalnoj porodici na Dorćolu sasvim solidno urađeni i imaju neku svoju hronologiju i dinamiku u delimično neorealističkom ključu. Malog Džeja (odličan doprinos Alena Selimija) više privlači ulica od škole i Doma za maloletnike, ona ga upija sa svim svojim slastima, otkrovenjima, opasnostima i nasiljem (za dečaka koji je Rom tim gore). Prva pobeda tog dobroćudnog klinca, koga je Bog ipak pogledao, jeste njegova ogromna želja za slobodom izvan birokratskih i institucionalnih okvira koji možda imaju ispravnu društvenu inkluziju ali umeju i da osakate darovite ljude. A Džej je čekao priliku da svetu pokaže da ume nešto više.
Takav kakav jeste, nenametljiv i šarmantan na svoj način, on pronalazi veliki broj prijatelja koji ga rado prihvataju, a među njima imaće i zaštitnike. To su mahom čvrsti i lepuškasti momci iz kraja, koji uglavnom rade ilegalne stvari kako bi preživeli teška vremena. U tom krugu Džeja zatičemo i kao mladića u godinama koje dolaze. U njegovim žilama struje talenat i energija za pesmu i ples i dok se vucara ulicama preživljavajući u sferi sitnog kriminala to grotlo kao zalog njegovog budućeg uspona samo što nije pokuljalo. Neko valjanje robe sa kumom u jednom trenutku ga dovode u studio kod Aleksandra Radulovića Fute (Zlatan Vidović) i Marine Tucaković (Milica Janevski), a ostalo je istorija. Opredeljenje je bilo da se više zahvati život Džeja pre estrade (publici će faliti više referenci iz tog miljea), ali tu je bar čuveni Raka Đokić u duhovitoj interpretaciji Branka Jankovića.
Poseban odnos razvija se između Džeja i njegovog rođaka i zaštitnika Ise Lere Džamba, čuvenog kriminalca, koji je uvek bio tu da ga zaštiti od svih nevolja, od nasilnih policajaca i drugih idiota. Tvrdoglavost i temperamentna priroda dovešće Džamba do tragičnog kraja, kada posle jednog sukoba u kazinu završi posut svežim betonom, u kadrovima kreiranim sa nadahnućem jednog Skorsezea. Marko Janketić igra svoju filmsku ulogu života i to je superiorni glumački vrh ovog ostvarenja, negde u rangu onoga što je Bekim Fehmiu doneo u SKUPLJAČIMA PERJA.
Husein Alijević je odlično doneo Džeja u odraslim godinama, a autori su mu odredili i ulogu naratora. Njegovi odnosi sa ženama, sa konobaricom Nadom (Ana Pindović), koja mu postaje žena, i neostvaren san o romansi sa atraktivnom devojkom (Maša Đorđević) koja mu je prirasla za srce ali ta ljubav nikada nije imala šanse da se ostvari, dali su Alijeviću priliku da udahne svom junaku dobrotu i nepatvoreni šarm, o luzeru koji ume da sanja prave stvari ali i donosi dobre odluke
Negde najsnažniji utisak ipak ostavlja prijateljstvo junaka sa nekoliko momaka iz kraja kroz sve te godine koje su prethodile iznenadnoj i munjevitoj slavi, jedna čvrsta i neverovatna povezanost gde Džej nikada nije ostavljen da propadne iako živi težak život. Te priče sa asfalta imaju svoje tiho usijanje i diskretne nagoveštaje koji će anticipirati turbulentna dešavanja u društvu i svakovrsni pakao devedesetih.
NEDELJA je jedna od najzanimljivijih urbanih evokacija o drugoj polovini osamdesetih i početku devedesetih u našem filmu, iako pokriva sasvim relevantno i sedamdesete, dok je junak bio mali.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
