Review
Ostrov je jedno od najboljih ostvarenja ruskog novog modernog talasa “New Russian cinema”, koji je krenuo jos 1990 godine filmom Nikite Mihalkova Burnt by the Sun. Imate priliku da uzivate u filmu, koji je na prvi pogled slow pace ali vam konstantno drzi paznju. Ukoliko vam se film dopadne, mozete pogledati jos koji naslov iz repertoara ovog odlicnog ruskog reditelja, Pavel Lungina: Taxi Blues, Tsar, Lilacs, The Wedding. Proslu deceniju obelezili su nekoliko filmova a jedan od znacajnijih je sigurno ruski film “Ostrov”, The Island ili Ostrvo.
Radnja se desava negde na severu Rusije, u malom pravoslavnom manastiru na jednom omanjem ostrvu. Na tom ostrvu zivi jedan krajnje neobican monah koji svojim ponasanjem zbunjuje ostale monahe a van njega se prica da poseduje bozje moci da isceljuje, izbacuje demone i predvidja buducnost. Ruskog pravoslavnog monaha, Anatolija, glumi genijalno Pyotr Mamonov. On je veliki saljivdzija. Pored njega dve centralne figure su dva druga monaha. Jedan je njegov staresina otac Filaret kojeg glumi Viktor Sukhorukov, koji je naklonjen Anatoliju i otac Jov, Dmitriy Dyuzhev, koji se stara da sve bude u redu i po pravoslavnim pravilima na ostrvu i koji je u stalnom konfliktu sa Anatolijom, jer glavni junak u filmu ne postuje nikakve zakone sem one koje sam stvara.
Film ima dosta kontradiktornosti kao i velikih kontrasta. Lungin je hteo da obratimo na neke stvari detaljniju paznju i on ovim kontrastima i protivrecnostima narocito naglasava pojedine trenutke u filmu. Da li moze mnostvo dobrih dela da prebrise jedan veliki greh. Iskrena molitva prema Bogu. Kontrast izmedju leta i zime, izmedju stalno prisutnog humora oca Anatolija i sa druge strane njegovu krajnju i veliku ozbiljnost kada pristupa procesu obracanja uzvisenom Bogu. Vazno je da ljudi veruju, ako veruju onda je sve lakse i moguce. “Zasto si bas meni dao tu moc” misli se Anatolij, koji je uveren u to da moze izleciti ljude, on smatra da je vera u nesto najvaznije u procesu dolazenje do tog cilja.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=fHrhsUEIm1Y[/youtube]
Anatolij pretpostavlja da je osudjen da zivi na ovom malom ostrvu u sluzbi Boga da bi svoje grehe iskupio. Njegov zivot u mnogome podseca na zivot Askete, samo sto on pustinju i ostala pravila zamenjuje ljudima i trudi se da pomaze nemocnima. On je sam sebi prepisao tu sudbinu. Svako ima svoju veru, ona ni u kom slucaju ne moze biti generalna, jedna je od vaznijih poruka ovog filma. Cak ni eticka i moralna pravila ovde ne dolaze u obzir. Samo pripazi da ne cinis velike grehe!
Soundtrack je dobro uskladjen sa filmom, sto cete primetiti odmah na pocetku filma. Muzika za film delo je odlicnog kompozitora Vladimir Martynova. Gluma je izvrsna kao i scenografija. Dijalozi jako dobro napisani i neupadljivi previse. Sto je najbitinije prostor, likovi i dijalozi su realni. Imao sam tu srecu da upoznam Pavela Lungina, jedne godine u Kustendorfu. Tada smo gledali proekciju njegovog film Tsar.
Krajnje jednostavna prica koju treba pogledati i veoma zanimljiv lik oca Anatolija kojeg u filmu tumaci izvrsni Pyotr Mamonov koji se sa pravom pojavljuje u jos nekim autorskim ostvarenjima Pavela Lungina. Sto se tice atmosfere i same price, moze se primetiti da po filozofiji filma, Lunginova rezija dosta podseca na Tarkovskog. Ocigledno je, ko je uzor ovom moskovljaninu. Tacnije Lungin je do svoje cetrdetesete godine bio scenarista, i onda mu se ukazala prilika da rezira svoj prvi film, “Taxi Blues”, koji je doziveo veliki uspeh na festivalima.
Tihon: Da li on moze da je izleci?
Anatolij: Opsednuta je. Djavo u njoj boravi i muci je
Tihon: To tako cudno zvuci. A odakle vi to znate?
Anatolij: Ja se sa njim licno znam
Tihon: Sa kim?
Anatolij: Sa djavolom
Moje mišljenje je da je ostvarenje odlično. Film me je oduševio i bez obzira na činjenicu da nisam baš pobožna osoba, ustvari sam od onih koji više vole da razmišljaju i raspravljaju na temu egzistencije boga. Dopalo mi se što je po mom mišljenju ( koje naravno ne mora da znači da je potpuno tačno) verovatno inspirisan Tarkovskim računajući kadrove i dubinu teme što ne mora da podrazumeva ponavljanje već nastavak i čak razvoj te priče a čak i da znači veliko je imponovanje stati rame uz rame sa jednim tako velikim rediteljem. Izuzetno mi je bio zanimljiv jedan posredan prikaz jednog modernog čudotvorca ili čak svetitelja koji se od svog teškog ljudskog pada kroz težak greh uzdigao do najvećih vrlina i moći kroz pokajanje. Kažem da je prikaz posredan zato što mi je bilo jako simpatično kako je prikazan čudotvorac kao monah koji je još uz to i frik, odbačen od ostalih, potpuno izolovan od sveta materijalnog i usmeren ka metafizičkom i sveštenik koji je lucidan, otkačen i buntovan u odnosu na klasičan red monaha.