Review
Ovo diskretno remek-delo Frenka Perija, prema scenariju njegove žene Elinor Peri (adaptacija priče Džona Čivera), nekako se oduvek otimalo pažnji mejnstrim publiciteta, iako u sebi ima i glumačku zvezdu, Berta Lankastera, i spretno i dopadljivo izveden dominantni elegično-melodramski filing kombinovan sa užasnim znacima prolaznosti i nostalgičnim reminiscencijama o bivšoj porodičnoj i poslovnoj sreći, koju je glavni junak umeo svojim sebičnim avanturističkim iskoracima da omalovaži i prokocka.
Možda je PLIVAČA sprečila njegova uvrnuta poetska linija (ideja glavnog junaka Neda Merila da na putu ka svojoj kući pliva bazenima svojih suseda, bogataša, koji novim tehnologijama obogaćuju imanje i proširuju granice svog hedonizma i samodovoljnosti i to u vreme kada stasava hipi-pokret i bunt mladih samo što nije proključao u Evropi ali i u Americi), ali razlozi da jedno ovakvo apartno i autohtono ostvarenje nije moglo da se nametne sigurno leže i u tome što se, kao i u slučaju ARANŽMANA Elije Kazana, o kome sam nedavno pisao, korenito menjao duh američke kinematografije, studijski sistem je bio nagrižen, a filmska derišta sa radikalnim estetskim idejama, ekstremnim pričama o nasilju i slobodom koju je donosilo nezahtevno produkcijsko okrilje, preuzimala primat. Moguće da je ovde sjajni Bert Lankaster neku širu publiku više odbijao nego privlačio, pogotovo sa jednom nadrealnom i delikatnom pričom (finih psiholoških valera i pasaža društvene kritike o ispraznosti, licemerju i potrošačkoj maniji bogataša i visoke srednje klase) koja je zahtevala da se duboko uđe u psihu i dušu jedne uveliko devastirane ličnosti, koja stalno iznova u komunikaciji sa ljudima pominje svoju ženu i ćerkice “koje su kući i igraju tenis”, a nad njim osetljivo lebdi oblak nesreće koja se dogodila i gorčina gubitka koji mu je opustošio sušu. Frenk Peri nam to uverljivo sugeriše daleko pre završnice u kojoj vidimo da je u njegovoj kući sve pusto, zaraslo i zakatančeno i da je život odatle iščileo.
Lankasterov Ned Meril širi neki ludački optimizam, do krajnjih napora i groznice iznurujući svoje telo, kao da je istinski zaljubljen u vodu, sport, zdravi život. Iza tog fanatizma i mučenja tela krije se zapravo frustracija i pokajanje, gotovo fiks ideja kako će simbolično ili bar u svojoj glavi napraviti reku od niza bazena, u čast svoje žene Lusinde, prema kojoj se očigledno oseća kao grešnik. Usput stigne da sa brojnim bogatašima iz dobrostojećeg predgrađa Konektikata, negde i usred raskošnih partijanja sa šampanjcem i kavijarom, prozbori koju o dobrim starim vremenima, šireći osmeh, vitalnu energiju, afirmišući lepotu života. Bazen po bazen, uz trčanje i pešačenje između, susrete sa nekim ženama koje nam pokazuju koliko je nekada bio poželjan i na ceni (najbolji i najupečatljiviji je segment sa Širli Abot Dženis Rul, koja ga još nije prebolela i jedva uspe da se odbrani od njegovih milovanja i ponovo ne ozledi tek zarasle rane; tu je, takođe, i jedan lolitinski titraj sa ćerkom njegovih prijatelja koju igra mlada Dženet Landgard), Ned Meril jezdi svojim vodeno-zemljanim putem, približujući se vlastitoj, pokazaće se, himeri, priviđenju. Takođe, tokom Merilove jednodnevne odiseje, junak sreće usamljenog dečaka, koji za razliku od njega ima strah od vode, i zatiče prvi prazan bazen. Kratak susret donosi obojici snažne utiske, dok Meril tužnog dečaka uči maštovitosti i bodri ga rečima da je on “kapetan svoje duše”.
PLIVAČ, star preko 55 godina, ozbiljna je skrivena vrednost američke kinematografije iz doba fundamentalnih strukturnih promena, delo kome je vreme samo dodalo na vrednosti (od mlakih i sumnjičavih kritika iz vremena izlaska došao je do statusa u kome mu se dive i poštuju ga) i jedna neverovatno poetski intonirana priča o labudovoj pesmi i gordom muškom posrtanju.
Činjenice govore da je producent Sem Špigl pred kraj snimanja otpustio Frenka Perija, a da su neke scene posle dodane i dorađivane sa Sidnijem Polakom, tadašnjim Lankasterovim prijateljem i budućim saradnikom.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
