Eraserhead (1977) ili “Glava Za Brisanje” je film koji treba doživeti a ne tumačiti ili objašnjavati” su prve reči Kris Rodlija. Po njemu ovo je Linčov najličniji i najtajanstveniji film.
Mala, nepoznata, skoro nečujna izgubljena tačka, sa svojim malim detaljima i patnjama. A ljudi su se borili u tami. Ti ljudi zive u graničnim područjima i ja ih zaista volim. Oni kao da su izgubljeni u vremenu.
Danas se filmovi prave jako brzo. Svet koji je stvoren iz filma, želi da bude malo proživljen, ima mnogo toga da ponudi, ali ti kroz njega prolaziš prebrzo. To je tužno.
Ako želite da nešto bude uradjeno, to morate da uradite sami. Iznova i iznova sam pisao scenario od četrdeset pet stranica pod naslovom zadnje dvorište “Gardenback”.
Volim i Bergmana ali su njegovi filmovi potpuno drugačiji. Razdradjeni. Razradjeni snovi. Hercoga takodje smatram jednim od najvećih reditelja svih vremena. Zaista velikih.
Vidite, stvar je u tome sto jedna stvar moze biti razlicita za različite ljude. Postoje filmovi i tekstovi koje ste jednom pročitali i koje nakon deset godina čitate ponovo i dobijate jos nešto od njih. Vi ste se promenili, delo ostaje isto.
Neke stvari su za mene prosto lepe a da ne znam zašto. Neke stvari imaju tako mnogo smisla, a teško ih je objasniti. “Glavu za brisanje” sam osećao, nisam razmišljao o tome. Apstraktne ideje nemaju mnogo šanse da prežive u Holivudu.
Reci Dejvid Linča iz knjige “Linč o Linču“
About the Author
