Edge of Darkness (2010)

“

DGE OF DARKNESS” je prica o bostonskom detektivu Tomasu Krejvenu (Mel Gibson) ciji dugogodisnji neokaljani rad u policiji biva dramamticno promenjen nakon brutalnog ubistva njegove kceri Eme (Bojana Novakovic) ispred kucnog praga u Bostonu. Nakon soka, Tomas krece u privatnu istragu oko ubistva koja ga dovodi do “Nortmora”,  mocne kompanije za proizvodnju cistog izvora energije u kojoj je Ema radila kao pripravnik…

Na samom pocetku treba reci da konvencionalnost zapleta kao i samo razresnje “EDGE OF DARKNESS”-a ni u jednom trenutku nisu imali namere da jedan staromodni triler sa temom osvete razviju u neocekivanom pravcu koliko da podsete gledaoce da razmisljaju o tome u kojoj meri tzv.(ne)vladine organizacije i pojedine kompanije sumnjive delatnosti cine jedan isti kaziprst ispred “crvenog dugmeta”.

“EDGE OF DARKNESS” u tom smisli predstavlja neku vrstu skretanja za Martina Kempbela gde je primetan ambiciozniji pristup temi filma i pored toga sto njegov glavni ton cini osveta. Treba samo podsetiti da je  reputacija Martina Kempbela kao poznatijeg rezisera obznanjena, pre svega, njegovim  doprinosom u nepresusnoj Dzejms Bond fransizi kroz naslove kao  sto su “Golden Eye”(1995), a narocito u pretposlednjem filmu o tajnom agentu 007 – “Casino Royal”(2006), koji se pokazao kao jedan od komercijalno najuspesnijih filmova u serijalu. “Casino Royal” je,takodje, pokazao, i pored toga sto je bilo opravdanih sumnji u mogucnost davanja sveze krvi citavoj bondomaniji zaprljanoj preteranim egzibicijama Pirsa Brosnana, da je vracanje na elementarne kaskaderske akcione scene minulih vremena bez pomoci CGI-ja, bio jedini moguci nacin da gledaoci sa ponosom ponovo uzivaju u novim Bondovim avanturama.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=MxK__2MGm7A[/youtube]

U tom smislu jedna od glavnih karakteristika “EDGE OF DARKNESS”-a su i veoma precizne, kratke, silovite i eksplozivne akcione scene koje za razliku od danasnjih suvise nakicenih, slicnih filmova, deluju otreznjujuce poput najhladnijeg tusa (scena Eminog ubistva ili, recimo, scena ubistva kolima jednog od epizodista itd.). S druge strane, upecatljiva rola harizmaticnog Mel Gibsona koga progone prividjenja mrtve kceri i njegova mucna borba za istinu, duboko nabijena licnim bolom do granica prskanja, poprima herojske dimenzije lisene bilo kakvog elitistickog divljenja. Ovde je Mel Gibson jos jednom neprikosnoveno pokazao i dokazao srz svog glumackog talenta, pored i reziserskog, kroz tanatomanicne likove vec vidjene u njegovim najznacajnijim naslovima kao sto su “Mad Max” trilogija, cetiri filma iz serije “Lethal Weapon” i Oskarom ovencani “Brave Heart”. Na osnovu ovoga postaje jasno da sam naziv filma nije mogao da bude bolje uprilicen i za samog Mel Gibsona kao nekog kome je igranje “na ivici” itekako poznat teren.

Pored Tomasa Krejvena veoma je zanimljiva epizodna uloga Reja Vinstona (prvobitno je bila pisana za Roberta de Nira koji je napustio snimanje posle nekoliko dana zbog kreativnih neslaganja), koji igra Britanca Dzedburga, neku vrstu tajnog savetnika za sigurnost ili, popularno receno, ubicu zaduzenog za resavnje prljavih poslova izmedju americke i britanske vlade. I upravo kroz ceste dijaloge Dzedburga i Tomasa Krejvena pocinje da se otkriva glavna namera filma koja upucuje na zakljucak da su cenu prevelikih mera bezbednosti na kraju platili kako oni koji su zbog toga izgubili decu,  tako i oni koji nikad nisu ni imali dece. Medjutim, i pored toga sto “EDGE OF DARKNESS” u svojoj naraciji, po ko zna koji put, forsira porodicu kao samu po sebi  vrhunsku vrednost, sto u prilicnoj meri relativizuje konacni utisak o filmu, bilo bi nepravedno samo reci da je u pitanju jos jedno prosecno ostvarenje.  U izvesnom smislu i zbog ociglednog napora Martina Kempbela da vise paznje posveti nesto kompleksnijem odnosu izmedju protagonista, sto, inace, nije jedna od njegovih glavnih vrlina.

Ocigledno je da je ovaj autorski nedostatak komotno i manje-vise uspesno prevazidjen,  na taj nacin sto je odnos izmedju likova, Tomasa Krejvena i Dzedburga, podignut na opsti simbolicki nivo istorijsko-politickih odnosa Amerike i Britanije cime “EDGE OF DARKNESS” cilja na to da ga gledalac treba sagledati na jedan sveobuhvatniji nacin.

U prilog tome ide najpre ime “Dzedburg” koje predstavlja aluziju na istoimenu tajnu operaciju koju su za vreme Drugog svetskog rata izveli americki i britanski komandosi u okupiranoj Francuskoj, ali se ona kobno zavrsila tako sto su svi ucesnici bili uhvaceni od  strane nemackih vojnika i momentalno pogubljeni. Ispostavice se da je to neizbezna sudbina i Tomasa Krejvena i Dzedburga. Dalje, Boston u kome je smestena radnja filma predstavlja grad u kome se desio jedan od inicijalnih dogadjaja bitan za konacno usvajanje deklaracije o nezavisnosti Amerike 1776.god. U pitanju je dogadjaj iz 1773. god. poznat kao “Bostonska cajanka”, kada su zitelji Amerike demonstrativno bacili isporuke britanskog caja u more kao otvoren akt nepriznavnja britanskog kolonijalizma. U “EDGE OF DARKNESS” sam lik Tomasa Krejvena u ime porodice, reda i  zakona simbolizuje borbu za nezavisnost i oslobodjenje postenog gradjanina od robovanja samovolji kompanija koje bez kazne truju i ubijaju  “nasu decu” iza cijih uprava stoje emocionalno obogaljene licnosti (Dzek Benet, vlasnik “Nortmora”, je prikazan kao latentni sadista sa naglaskom da je rec o coveku koji nikad nije imao porodicu, pri cemu, u jednoj od scena, on, uz krajnje smrtno hladan pogled, pita Tomasa Krejvena kakav je to osecaj izgubiti dete… itd.).

“EDGE OFDARKNESS” je i vise nego pristojan triler, solidno reziran i jos bolje odglumljen. Medjutim, kako i sam naslov filma sugerise, “EDGE OF DARKNESS” ostaje da balansira na sigurnoj ivici sa tamom, povremeno i  uranjajuci u nju, prvenstveno zahvaljujuci sigurnoj i energicnoj izvedbi Mel “the mad- lethal-brave” Gibsona.