Review
Bosanskohercegovački stvaraoci imali su fantastičan uzlet u okviru jugoslovenske kinematografije 80-ih godina. Odatle je došla i Zlatna palma za Kusturicu (OTAC NA SLUŽBENOM PUTU), radili su Mirza Idrizović (MIRIS DUNJA, AZRA), Nikola Stojanović (OD ZLATA JABUKA), Nenad Dizdarević (GAZIJA), Bato Čengić (PISMO-GLAVA), Vesna Ljubić (POSLJEDNJI SKRETNIČAR UZANOG KOLOSIJEKA), Zlatko Lavanić (STRATEGIJA ŠVRAKE), Miroslav Mandić (ŽIVOT RADNIKA), Ratko Orozović (VANBRAČNA PUTOVANJA), pa pred kraj dekade i Ademir Kenović (KUDUZ). U Puli je 1989. predstavljeno nezaboravno ostvarenje Ivice Matića ŽENA S KRAJOLIKOM.
U takvoj izvanrednoj produkcionoj klimi (ovde više mislimo na kvalitet iznedrenog nego na broj naslova) pojavili su se i neki potpuno nerazvikani, skromni projekti koje su uradili veterani poput Vlatka Filipovića (NASTOJANJE), Vefika Hadžismajlovića (DVIJE POLOVINE SRCA) i Milutina Kosovca (ADA).
Ovaj poslednji pojavljuje se 1985. godine i već hrabrije apostrofira neuralgične tačke društva u znaku korupcije i traženja protivusluga, bahatost i nervozu predstavnika boljestojećih segmenata zajednice koji još koriste svoju moć (direktorsku, partijsku) kroz hedonističke žurke zatvorenog tipa sa puno klope, pijančenja i raskalašenosti u otmenim restoranima socijalističkog doba. Istovremeno u društvu dolazi do zasićenja neprestanim insistiranjem na tekovinama rata i revolucije, Tito je umro, zemlju vode na smenu razni nedorasli kadrovi, standard je vezan uglavnom za preživljavanje u dugovima i nestašicama, silnim stabilizacijama. U takvoj situaciji je i Ada (upečatljiva igra hrvatske glumice Zoje Odak), žena ambicioznog doktora Zdravka (Aleksandar Berček), koji će preko krila upravnice bolnice, doktorke Šefer (Ružica Sokić), dobiti priliku da otputuje u Hjuston na usavršavanje.
To će biti i kraj ljubavi između njega i Ade, koja bi možda i istrajnije izdržala muževljevo odsustvo da nije saznala za njegovo bedasto i lukavo pospešivanje vlastite stručnosti i referenci u ljubavnom zagrljaju starije “šefice”. Vest joj prenosi njena prijateljica Vojka (Vesna Čipčić), podla ali i snalažljiva zakrpa i začin raznih situacija i na usluzi budžama poput Martina (Bora Todorović). Usput, iako je obećavao, muž ništa ne šalje od novca kući, što otežava Adin opstanak sa detetom.
Iako pitke priče, koja vođena sigurnom Kosovčevom rediteljskom rukom igra na kartu jako dobre glumačke igre i strogo realističkog ambijenta postolimpijskog Sarajeva, ovo je jedan od najsubverzivnijih i društveno-kritički najosvešćenijih filmova svog vremena. Dok su drugi reditelji u SFRJ upravo tih godina tranžirali četrdeset osmu i užase IB-a, Kosovac se uhvatio sa aktuelnim problemima jednog umornog društva, sa sistemom koji pokazuje ozbiljne pukotine i odsustvo perspektive i zdrave kompetitivnosti za mlade ljude (koji će posle samo nekoliko godina biti u vojnim uniformama u ratnoj klanici ili u belom svetu). Još jedan film iz iste godine bavi se atrofijom ideologije i sumrakom moćnika a to je ŽIVOT JE LEP, koji je režirao Boro Drašković prema prozi Aleksandra Tišme.
Adina bitka, a u pitanju je lepa, mlada i zdrava žena koja bi samo da dođe do skromnog posla i neguje svog malog sina, pokazuje nam koliko je socijalistička zajednica sredinom 80-ih već ogrezla u teškim oblicima funkcionerske samoživosti i generacijskog autizma i zamora materijala (borci, revolucionari, komitetlije), dok su im se polako rušile iluzije o večnosti poretka. Oseća se to naročito kroz sukob dva brata jednog ozbiljnog i poštenog, Mladena (Velimir Bata Živojinović), koji gleda kako se ideje revolucije na perverzan način izvitoperuju, i drugog, Martina (Bora Todorović) koji bi samo da koristi privilegije svog položaja na besraman i degutantan način.
Na tu temu počinju da se pojavljuju i književna dela, pa iz istog miljea stiže, recimo, roman “Noć bez utjehe” Jovana Lubardića (Svjetlost, Sarajevo, 1989).
Dramske momente i emocionalne krize junakinje vešto potcrtava elegična muzika Esada Arnautalića, doneta u sjajnom orkestarskom izvođenju.
ADA je potcenjeni film koji danas deluje veoma sveže i tematski i umetnički bogato i odraz je jedne plodne i inventivne klime u Sarajevu za pravljenje upečatljivih filmskih dela.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
