Review
Fire Will Come (O que Arde) je tih, ali snažan film koji se polako razvija i oslanja na atmosferu i osećaj neizbežnosti. Radnja prati Amadora, bivšeg zatvorenika koji se vraća u rodno selo u Galiciji, kod stare majke, nakon što je odslužio kaznu zbog izazivanja požara. Njegov povratak prolazi bez neke veće pažnje, ali nepovratna senka prošlosti ostaje – ljudi ga posmatraju sa tišinom u kojoj se oseća nepoverenje.
Film je lep u svojoj jednostavnosti. Kroz duge kadrove prirode i ruralnog života, Oliver Laxe nam pokazuje kako stvari idu svojim tokom – bez žurbe. Nema mnogo dijaloga, već se oslanja na slike prirode i svakodnevnog života. Kamera je strpljiva, beležeći prizore magle, šume i stare farme, stvarajući osećaj smirenosti, ali i nečega što se sprema da bukne. Ova jednostavnost otkriva težinu ljudskih odnosa i krivice koja nikada sasvim ne nestaje, bez potrebe za velikim rečima ili objašnjenjima.
Kada vatra konačno izbije, prikazana je sa brutalnim realizmom. Scene požara izgledaju dokumentarno i snažno, čime se jasno pokazuje koliko je priroda neukrotiva, a destrukcija neizbežna. Ova ideja se provlači kroz ceo film – požar može biti i unutrašnji i spoljašnji, a kada jednom krene, nema nazad.
Gluma je izuzetno prirodna. Amador Arias igra suzdržano, kao čovek koji je pomiren sa svojim sudbinom, ali prava zvezda filma je Benedicta Sánchez, koja tumači njegovu majku. Njena pojava donosi toplinu i smirenost i odiše nekom iskrenom, sirovom emocijom. Uloga majke deluje kao da nije gluma, već stvaran deo njenog života, što daje autentičnost celom filmu. Inače, to su njihova prava imena.
Fire Will Come je primer sporog filma koji traži strpljenje, ali nagrađuje gledaoce svojom suptilnošću. Ne nudi očigledne poruke niti zadovoljava očekivanja o iskupljenju ili oproštaju. Umesto toga, prikazuje da su neke stvari jednostavno deo života, kao što je i sama vatra deo prirodnog ciklusa.