Review
Uzdanicama savremenog bugarskog filma, Stefanu Komandarevu i rediteljskom paru Petar Valčanov i Kristina Groževa, koji imaju izvanrednu reputaciju i u inostranstvu, pridružio se ovim izvrsnim filmom i veteran Ivajlo Hristov.
STRAH jeste angažovan film i baziran na plemenitosti multikulturalnog i multinacionalnog nesputanog pogleda u vreme invazije migranata, koji beže od rata ili bede, međutim Hristov je uspeo da ga ta pacifistička, majkoterezijanska agenda ne omete u prikazivanju bujnih i delikatnih životnih situacija i film je totalno ostvaren na više planova: kao odjek globalnih kretanja i užasavajućeg prekomponovanja sveta gde izvorni dom niti nudi sigurnost niti garantuje hleb, kao slika socijalne i mentalne ograničenosti jednog malog pograničnog mesta na bugarsko-turskoj granici, koje se opire prihvatanju još relativno mladog Afrikanca koga bespuća migracije dovedu u ovu nedođiju (pogotovo kada mu jedna njihova meštanka ponudi boravak u vlastitoj kući), a istovremeno autor postavlja pitanja koliko je ova zemlja suštinski odmakla na demokratskom i ekonomskom planu od kada je primljena u EU (upečatljivi su prizori neke razvaline preambicioznog turističkog mastodonta, valjda hotelskog kompleksa koji bode oči kao promašena investicija i konkretan i simboličan kostur tragične tranzicije). Naravno, Hristov svoju priču vodi u smeru pokušaja otkrivanja koliko smo ljudi u datim, teškim situacijama, ma odakle dolazili i ma koje nas muke morile.
Osim kritičke oštrice koja brije svuda gde stigne, Ivajlo Hristov jako lepo, pitko i dostojanstveno razvija odnos između Slave (maestralna Svetlana Jančeva), učiteljice koja je upravo ostala bez posla, jer više nema ni učenika, i Bambe (Majkl Fleming), koji dolazi iz Malija. Iako početak to ne obećava, slučajni životni susret prerasta u odnos pun poverenja, obostrano zaštitničkih poriva. Kad to potraje primitivni i prostački duh komšija i drugih meštana iskrade se iz boce, uz povremene provale besa lokalnih siledžija, koji kad budu krenuli, u gotovo vestern završnici, dobiće tešku lekciju od učiteljice koja odlično barata puškom i spremna je da odbrani vlastiti odžak i prag. Takođe, film ima povremeno sjajne pasaže humora koji dolaze iz nenadanog sudara različitih navika i kultura, jezičkih barijera pa i iz neke diskretne privlačnosti između žene i muškarca koji su, udesom sudbine, u prilici da dele prostor u kući.
U vizuelnom smislu, ovoj priči jako prija izbor crno-bele fotografije (odlično ostvarenje Emila Hristova, koji je snimio, između ostalih, i fenomenalni ZIFT Javora Gardeva), dok se na samom kraju, dok Slava i Bamba napuštaju to mesto koje je postalo jezgro malicije i nasilja, decentno nazire kolor kako bi apostrofirao poetski, pomalo nadrealni, Hristovljev optimistički mondijalizam.
Film STRAH je bio nacionalni kandidat za Oskara, dobitnik je ”Zlatne ruže” za najbolji film, nagrađen je na međunarodnim filmskim festivalima u Palm Springsu i Talinu, u Sofiji je dobio Nagradu publike, a u Kazanju je nagrađena Svetlana Jančeva.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
