Review
Prošlo je dvadeset pet godina od pojave ovog ostvarenja, koje na svoje postojanje iznova podseća kroz prizmu mnoštva filmova koji se bave migrantima i onako, naizgled humano, a u nekim slučajevima programatski i kalkulantski idu na tu probitačnu kartu, svesni da i ugledni svetski festivali takvim sadržajima daju značajan prostor i nagrade. Kvalitet tih ostvarenja je manje-više sporan, a zanatski preduslovi stvaralaca tanušni.
TRI LETNJA DANA su redak slučaj solidno urađenog i umetnički relevantnog domaćeg ostvarenja koje se bavi tragedijom srpskih izbeglica. Spram ovih koje sada gledamo u našoj kinematografiji a koji imaju u fokusu socijalnu i egzistencijalnu dramu migranata koji stižu do ovih prostora, kao posledica užasnih globalnih kretanja, ratova i bede, deluje kao neki klasik te bolne teme i nekako pošteniji u pristupu i ubedljiviji u kreaciji.
Prvenac Vukomanovićeve nastao je prema scenariju Gordana Mihića, koji je decenijama pisao predloške u kojima prati muke života ”malih” ljudi, marginalaca i otpadnika, nesrećnika sa dna društvene lestvice. Oni su bili “migranti” sami po sebi, čak i da ne idu daleko od svog okruženja. Mihić je imao sluha da se lati jedne velike teme koja potresa oporošću, predstavljajući nam, u duhu crnog realizma, sudbine nekoliko likova koje je spojila velika nacionalna tragedija. Reč je o mučnim danima avgusta 1995, vremenu egzodusa srpskog življa iz Krajine, čija nevolja se reflektuje kroz beznadežno bitisanje dvojice glavnih junaka, Sergija (Slavko Štimac) i Nikole (Srđan Todorović). Obojica su već iskusili gorčinu napuštanja svog ognjišta – jedan je izbegao iz Hrvatske, a drugi iz Bosne – a zatičemo ih kako pokušavaju da prežive kao čuvari plaže na Savskom jezeru u Beogradu. Tu upoznaju Sonju (Mirjana Joković), devojku koja se očajnički bori da dođe do sredstava za život za sebe i porodicu. Čini to baveći se prostitucijom, okružena raznim ološem, koji se u opštoj moralnoj bedi i materijalnoj devastiranosti služi najnečasnijim i najnižim metodama da dođe do velike i lake zarade. Osećajući ljubav prema Sonji, Sergije nastoji da je izvuče iz nevolja, ali tragičan rasplet raspršiće snove o bekstvu iz užasa svakodnevice.
Mada mnoge scene nemaju potreban dramski naboj, likovi su korektno scenaristički zamišljeni i glumački doneti. Uz nešto suptilniji rediteljski pristup i ubedljiviju završnicu, film TRI LETNJA DANA je mogao kao melodrama biti još efektniji.
S druge strane, ovo delo izvanredno dočarava duh i atmosferu jednog teškog vremena, precizno registrujući naše duhovno, moralno i nacionalno srozavanje i ravnodušnost koja je sve to pratila. Takođe, film ubedljivo pokazuje propadanje građanskog sloja i srednje klase domicilnog stanovništva.
Film je svojevremeno dobio nekoliko domaćih nagrada. Pobedio je u Herceg Novom, gde ga je nagradila i kritika. Dobio je FIPRESCI nagradu i na Festivalu u Kotbusu, gde je nagrađena i Mirjana Joković. Ona je dobila i ”Caricu Teodoru” na Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu. Film je nagrađen ”Srebrnim vitezom” u Rusiji.
Karakteriše ga i jaka glumačka postava u kojoj osim nosilaca glavnih rola, svoj doprinos u epizodama pružaju Mirjana Karanović, Petar Kralj, Milena Dravić, Petar Božović, Nenad Jezdić i mnogi drugi.
TRI LETNJA DANA bio je jugoslovenski kandidat za Oskara. Proizvela ga je kuća Ineks film u saradnji sa Radio Televizijom Srbije.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
