Review

Dramaturški ostvaren u formi triptiha, a obično sa jednim krupnim motivsko-idejnim zamajcem (ovde je to snažna i fatumski obeležena želja tri žene da se ostvare kao majke), onako kako je to njegov autor mahom činio i u delima koja su ga proslavila, film VRBA jednog od najuglednijih reditelja u regionu, Milča Mančevskog, ponovo je doneo ostvarenje koje je jarkih boja, emotivnog naboja i snažnog poniranja u etno mozaik predivne i, na svoj način, divljom prirodnom lepotom obdarene Makedonije.
Spretnim povezivanjem priča koje datiraju u prošlost (ovde je to 17. vek), oplemenjenim folklornim motivima, tradicijom (koja je u autorskom promišljanju i okov i lepota) i religioznim elementima (koji lako u percepciji protagonista skliznu u sujeverje) sa savremenim okruženjem, gde autor vešto barata svojim dokazanim majstorstvom za detalj, osećajem za uverljivu sliku i simbolične i subverzivno-kritičke slojeve, Mančevski nam je podario još jednu dragocenu i snažnim emocijama obojenu dramu.
Sujeverje je jedan od ključnih motiva siromašnih, priprostih junaka odanih teškom radu na polju i oko domaćih životinja koje ganjaju i kolju vukovi, koji žive u siromaštvu i teško preživljavaju. Mlada žena Donka, uprkos svim nastojanjima nje i njenog muža, uz razne bapske metode i običaje, koji navodno donose plodnost, ostaje jalova sve do trenutka dok sa suprugom ne potraži pomoć od stare vidovnjakinje, bake Srebre. Ova im pomogne na svoj način i prorekne gomilu dece, ali uz obavezan uslov da joj oni daju prvorođenče koje će doći kod nje da živi i brine se o njoj dok starica ne umre. Ovi pristaju, ali kad na svet dođe muškarčić, oni se toliko užive u roditeljsku ulogu i zaborave na datu reč. Starica dolazi da uzme dete, ali je mladi otac ubije. Mlada majka živi u neprestanom strahu za svog sinčića, koji mašta o tome da mu otac od drveta vrbe napravi sviralu, ali je nestašan i stalno se gubi iz vida roditelja. Donka, ophrvana svešću o počinjenom grehu, plaši se da ne izgubi sina. To se, ipak, događa…
Druga priča, za razliku od prve, koja je asketska, minimalistička studija o prokletstvu, donosi dosta razigranosti, humora i neke vesele energije bar u trenucima dok još jedan par, Rodna i Branko, ne dođu u sličnu muku kao junaci prvog segmenta. Iako počinje dramatičnim scenama kada taksista, u želji da što pre preveze putnika koji žuri, udari starijeg čoveka, to je samo uvod u jednu divnu romansu. Taksisti koji po pljusku čeka na uviđaj posle nesreće, prilazi jedna devojka, koja je svedočila sa terase događaju, i pokislom muškarcu ponudi kišobran. Nakon posete povređenom čoveku u bolnici, njih dvoje se zaljubljuju i ulaze u vezu. Njihovu romansu dovešće do prave euforije vest da je Rodna, koja takođe ima problem da začne, trudna i da nosi blizance. Međutim, nakon jednog pregleda utvrđuje se da trudnoća ne ide željenim tokom.
Pošto su u pitanju dve sestre, Rodna i Katerina, ovde imamo još jaču povezanost između druge i treće priče. U završnoj se još jedna junakinja bez poroda, Katerina, odlučuje sa mužem da usvoji dete iz sirotišta. Mali Kire nerado prihvata nove roditelje, telo mu se buni, neprestano ćuti i skroz je zatvoren. Nestašan je i, poput dečaka iz prve priče, voli da odskita…
Generalno ceo u znaku lošeg usuda i tragičnih epiloga po junake, film VRBA je težak za gledanje, ali istovremeno to je i odraz dramske snage i uverljivsti njegovih prizora. Mančevski je još jednom dokazao svoju izuzetnu senzibilnost, rafiniran pristup temama koje su nekako od iskona i ukorenjene u tlo (gde su ljudi između zemlje i Boga počesto nalik nemoćnim lutkama koje neko pokreće u sudbonosnoj igri) i sposobnost tkanja napetog i uzbudljivog dramskog mozaika. Posle Kješlovskog, Mančevski možda najviše istražuje na polju fatumskog, metafizičkog i iracionalnog koja diktiraju bitisanje i snažno određuju sudbinu junaka.
Junakinju prve, kostimirane priče donosi Sara Klimoska, druge Natalija Teodosieva a treće Kamka Točinovski. Najsnažniji utisak ostavlja Natalija Teodosieva, koja je sjajno dočarala Rodnu.
Muziku je komponovao stari saradnik Mančevskog, Kiril Džajkovski, a upečatljivu fotografiju ostvario je mađarski snimatej Tamaš Doboš, poznat po radovima sa Kornelom Mundrucom, Denešom Nađom, Arpadom Bogdanom, Đerđom Palfijem…


About the Author

avatar
Goran Jovanović
Goran Jovanović je srpski filmski kritičar, esejista i romanopisac. Autor je knjiga filmskih eseja: Američki bioskop (Apostrof, 1998), Zlatna dekada: britanski filmdevedesetih (Boom 93, 2002), Tranzicijski rulet: istočnoevropske kinematografije u raljama tranzicije (Centar za kulturu Požarevac, 2005), Ruski film postsovjetske ere (autorsko izdanje, 2013). Napisao romane Histerija (Libris Art Studio, 2008) i Euforija (autorsko izdanje, 2011). Član je Udruženja filmskih kritičara i novinara FIPRESCI Srbija, ogranka Međunarodne federacije filmskih kritičara.