Review
Jugoslovenska kinoteka danas na dve besplatne projekcije u Sali Makavejev predstavlja digitalno restaurisanu kopiju filma ČUDO NEVIĐENO, jednog od najčuvenijih i najosobenijih domaćih autora, Živka Nikolića. Ovo je 40. film koji je Jugoslovenska kinoteka, u saradnji sa A1, digitalno obnovila.
Nakon prva tri bioskopska filma koje je uradio (BEŠTIJE, JOVANA LUKINA, SMRT GOSPODINA GOLUŽE), kao autor nezauzdane mašte i provokativnog autorskog nerva, Nikolić je ipak bio nezadovoljan jer nije dopreo dalje od ograničenog broja filmskih sladokusaca. On je svakako bio svestan da je u prethodna tri naslova ipak u žiži imao apartan i kamerni svet sa junacima i čudacima iz posebnog zabrana, pa je odlučio da oneobičavanje inače vibrantnog ambijenta još više utopi u sočno, atraktivno, čulno, prepoznatljivo, narodsko, motivski i vizuelno raskošno, ne bi li stigao i do šire publike. Zato za ČUDO NEVIĐENO zove Sinišu Pavića da jednu rediteljevu priču učini privlačnijom, da se naravi i karakteri iščiste do jasnih egzemplara i uklope u Živkovu viziju mentalitetske slike jedne specifične sredine. Od ovog filma, Nikolić pazolinijevski popušta sve kočnice, kreće prema raskalašnosti i hedonizmu bez ikakvih ograda usput ubadajućii svojom žaokom sve što je uočio kao vekovne tegove za napredak, za zdravo promišljanje, za perspektivu koja bi nas istrgla iz naših prćija i ćorsokaka. Jesu li robovanje tradiciji, od bračnih preko porodičnih odnosa do šire zajednice, robovanje svemu i svačemu, idolatrija običaja, bezočni patrijarhat i očajnički i isforsirani maskulitet, stege koje nas sputavaju, lanci koji nas stežu i koče da se uopšte iskorači u zabran civilizovanog i slobodnog života? Negde bi tradicija na datim prostorima trebalo da ima sinhronitet sa moralom, ali Živko Nikolić razbija i tu pretpostavku, pa svoje likove prikazuje prilično ogoljenim kada se pojavi interesna sfera, kads rade nagoni, kada se zlo u komentarima ili u konkretnom činu raspojasa prostorom i razmili poput zmija. Svaki istinski iskorak i ideja koja bi nas povela prema svetu i boljem i bogatijem životu, kao ova Gazda Šćepanova (Danilo Stojković), koji želi da se otarasi jezerske vodurine i prokopa tunel prema moru, ne bi li na osušenom prostoru niklo plodno zemljište, završava u plićacima zanesenjaštva ili potopljeno zlim vodurinama i flegamitičnim reakcijama prostog puka.
Etno prizori i način života u mestu Dodoši, na obali Skadarskog jezera (od prvih kadrova gde isključivo žene mame ribu u mreže lupanjem vesla po površini i uz jednoličan, ritmični usklik), silna voda i siromaštvo, kal i mutljag strasti, pijanstva i spletke (dolazak iz belog sveta Amerikanke, čiji su koreni ovdašnji, skreće pažnju i muških i ženskih očiju i pokreće lavinu reakcija, kad se zaposli u lokalnoj kafani), žene natovarene balastom vekovnog služenja i robovanja “svom čoveku”, i ovde čine korpus motiva i vizuelni majdan za Nikolićev subverzivni, ovoga puta izuzetno komičan i satiričan, autorski diskurs.
Likovno bogat i inspirativan (direktor fotografije bio je čehoslovački snimatelj Stanislav Šomolanji, jer Živko Nikolić je autor koji je vizuelni aspekt savršeno uklopio u svoj idejno-tematski rafinman), film ČUDO NEVIĐENO je bio generalno produkcijski iskorak ovog autora. Radili su ga Centar film iz Beograda i Zeta film iz Budve. Iako sam lično više zaljubljenik estetike i pomalo opskurne i bizarne atmosfere iz prva tri naslova, činjenica je da je daljim iskoracima, koji su, istina, prijali i širokoj publici, autor samo bogatio (i produkcijski) svoj opus. Zanimljivo je i pomalo paradoksalno pak, da što je Nikolićev opus vremenom išao prema širokom auditorijumu, njegov kritički diskurs je bio hrabriji, jači i otvoreniji, u odnosu na azilirane priče i junake koje je imao ranije, ali smo tada, čini se, možda više mogli da zađemo u njihov unutrašnji kosmos.
ČUDO NEVIĐENO ima jedan od najboljih i najatraktivnijih glumačkih sastava domaćeg filma. Tu su Petar Božović (njegov Zeljo, kao jedan iz galerije Božovićevih zajedljivih, ciničnih, raskalašnih i vulgarnih tipova), Savina Geršak (Nikolićevo otkriće iz SMRTI GOSPODINA GOLUŽE, ovde u liku Amerikanke, koju Otac Makarije kategoriše znate već kako), Velimir Bata Živojinović (famozni lik Oca Makarija za večno sećanje i citiranje), Dragan Nikolić (Karuzo), Boro Begović (Đoko), Taško Načić (Baro, vlasnik krčme), Boro Stjepanović (Šoro), Danilo Bata Stojković, Bogdan Diklić (Inženjer), Mirjana Kodžić (Šorova majka, baba Grana sa brkovima), Vesna Pećanac (Krstinja), Veljko Mandić (Zeljov otac), Slavko Štimac (predvodnik među braćom Kondić).
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
