Review
The Isolate Thief Džona Sjutsa smešten je u zimu 1865. godine, pred kraj Američkog građanskog rata, u zabačenu vojnu postaju u oregonskim Kaskadskim planinama. Ada, koju igra Makenzi Foj, posle očeve smrti ostaje sama na mestu koje bi najradije napustila. Dolazak naoružanih stranaca pretvara tu izolovanost u neposrednu opasnost.
Sporost je jedna od najvećih prednosti filma. Sjuts ostavlja dovoljno vremena da razgovor postane neprijatan, da se iza učtivosti nasluti pretnja i da prisustvo gosta počne da liči na zauzimanje tuđeg prostora. U filmu koji toliko zavisi od odnosa između nekoliko ljudi, to strpljenje ima smisla. Napetost raste dok čekamo da vidimo koliko dugo još mogu da se pretvaraju da je njihov susret sasvim običan.
Zabačen ranč i zimski pejzaž dobro služe takvoj priči. Hladna fotografija povezuje unutrašnjost kuće sa spoljnim svetom, pa ni jedno ni drugo ne deluju naročito gostoljubivo. Posebno mi se dopada kako se osećaj izolovanosti prenosi na odnose među likovima: nema mnogo prostora za povlačenje, a svaki naredni razgovor nastavlja ono što je prethodni ostavio nedorečenim. Priča o zlatu daje razlog njihovom sukobu, u western okviru. Iako je radnja smeštena u Oregon, film je sniman u Arkanzasu, gde je produkcija započela u Litl Roku krajem 2024. godine.
Makenzi Foj dobro koristi Adinu uzdržanost. Njena pažnja prema sagovornicima važna je koliko i ono što izgovara. U susretima sa Šonom Binom oseća se koliko oprezno mora da bira odgovor, jer razgovara sa čovekom koji može da postavlja pitanja, zahteva objašnjenja i menja pravila. Foj je u jednom intervju-u pomenula scene sa više od osam stranica dijaloga. Ta dužina glumcima ostavlja prostor da pokažu promenu odnosa, bez potrebe da svaku pretnju odmah potvrdi neki nasilni postupak.
Sean Bean u uniformi me je podsetio na seriju Sharpe. Grubost i samouverenost koje su kod Ričarda Šarpa mogle da ulivaju poverenje ovde postaju razlog za oprez. Fidler Džon ume da nastupi kao čovek sa kojim je moguć dogovor, a upravo ta mogućnost čini ga zanimljivijim od otvoreno razmetljivog nasilnika. Dok pokušava da pridobije Adu, već je prisutno pitanje šta će učiniti ako u tome ne uspe.
Zanimljivo je i koliko je dugo ova priča čekala da bude snimljena. Scenario Kevina Leflera našao se na Black List listi zapaženih nerealizovanih scenarija još 2009. godine, a protagonista je tada bio mladić. Bean je kasnije ispričao da je scenario dobio nekoliko godina pre snimanja i ostao uz projekat dok se tražio novac. Posebno su ga privukli dijalozi.
About the Author
