Review
Stivena Spilberga, koji je svoju dečju maštovitost i opsesiju onostranim i vanzemaljskim sačuvao i u svojoj osmoj deceniji, znamo kao jednog od najistrajnijih stvaralaca u SF žanru. Njegovu kreativnu i komercijalnu imperiju posle BLISKIH SUSRETA TREĆE VRSTE, E.T.-ja i RATA SVETOVA dopunjuje i recentna referenca, DAN RAZOTKRIVANJA, urađen po scenariju Dejvida Kepa.
Film ima problem izvesno vreme da klikne jer dok su u kadru Džoš O’ Konor, Iv Hjuson i Kolin Firt, uz bezuspešan pokušaj stvaranja neke napetosti oko krađe bitnih fajlova iz tajne službe koja krije podatke o uhvaćenim vanzemaljcima, ta rabota slabo uspeva. O’Konor ostavlja bolji utisak dok je u magnovenju i akciji, nego kad pokušava da objasni zašto se odlučio da bude neka vrsta hibrida Džulijana Asanža i Edvarda Snoudena i konačno narodu objasni da bezmalo osamdeset godina svet ne zna istinu o uhvaćenim vanzemaljcima. Kolin Firt je na tragu tipa negativca dometa i imidža Keneta Brane, ali onakvog iz zabavne perverzije Berija Sonenfelda WILD, WILD WEST, pa nam prosto nedostaje da i Firt, obmotan kablovima, žicama i indikatorima, kroz cerebralne seanse da bi vitlao svojim potrerama i bio u isto vreme na dva mesta, na ivici kronenbergovskog pucanja glave, zajaše neku svoju mašinu ogromnih gvozdenih udova i počne da lovi odmetnutog službenika Danijela Kelnera (Džoš O’ Konor) i njegovu devojku Džuli (Iv Hjuson).
Kada nas film istinski zainteresuje? Onda kada se na platnu pojavi sjajna Emili Blant u ulozi šarmantne prezenterke vremenske prognoze Margaret Ferčajld, koja ima ambiciju da u nekom trenutku postane voditeljka vesti u firmi Kansas City News. Jednostavno ova glumica otima pažnju i gomila je na sebe do te mere da su okolni akteri, s ovu ili onu stranu dobra, nezanimljivi. I kod nje se dešava obrnuto od Džoša O’Konora. Nju bi voleo neprestano da gledaš dok, pod uticajem njoj nepoznatih sila i pomalo izmeštena iz sebe, govori svaki jezik na svetu, zna svačiji život, pamti kao slon i td, dok ne počne da brljavi i da šklopoće zubima, ili se na volšeban, “nezemaljski” način izvlači iz bezizlaznih situacija, sa čitavim nizom osvajajućih i ubedljivih glumačkih alata.
Bar dve akcione sekvence sa automobilskim jurnjavama pokazuju Spilberga u punoj formi i prizivaju u sećanje njegove mladenačke radove tipa DUEL ili TEKSAS EKSPRES. Druga scena sa Margaretinim i Kelnerovim bekstvom i prilepljivanjem uz jureći voz urađena je u punom obimu atraktivnosti i spektakla.
Suštinska empatija koja se rađa iz ovog Spilbergovog filma je vezana za bolno istraživanje i eksperimentisanje na ulovljenim primercima vanzemaljskog porekla. Dakle, nije problem u strahu koji čovečanstvo oseća prema eventualnom napadu od nezemaljskih bića, nego u onome što ljudi rade u želji da ostanu dominantni i superiorni spram eventualne onostrane pretnje. Ali, to nije ništa novo. Pa zar nismo najgori jedni prema drugima, sa konstantnim ratovima i ubijanjima. Pravo pitanje je šta će nam vanzemaljci kada mi sami dobrano radimo da uništimo planetu i jedni druge. Ako na današnji dan nešto svet više interesuje od Trampa, jeste pre da li će okončati rat u koji se upetljao, nego što ga zanimaju tajni dokumenti oko vanzemaljaca koji će se navodno i obelodaniti.
Dobit filma DAN RAZOTKRIVANJA je i u intrigantnom i uzbudljivom ukazivanju na mogućnosti apsolutne kolektivne memorije svih bića i svih događaja na svetu u svakom trenutku, na totalno povezane vibracije. Takav dar, verovatno pod uticajem onostranih sila, da iz te univerzalne baze štrpne pomalo, koristi Margaret Ferčajld koja se nekoliko puta uključi u privatna bitisanja i memorije ljudi koji su joj u izvesnom trenutku prepreka ili pretnja. Mana ovog ostvarenja je na momente tipičan spilbergovski patetični touch kolektivnog interesovanja i preživljavanja određenih graničnih situacija, kada cela Amerika zastane ili u dahu prati i očekuje trenutak razrešenja.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
