Review

Ljubitelji filmova o serijskim ubicama, dobiće pristojan doživljaj u ovom ruskom kostimiranom mističnom ostvarenju o Džeku Trboseku iz Sankt Peterburga. Spisak očiglednih uzora ili sadržaja koji imaju sličan štimung je poduži, od engleskih filmova o gore pomenutom masovnom ubici amblematičnog imena, preko Finčerovog bisera Sedam, nedavnih ekranizacija Gogoljeve horor proze, do nekih skorašnjih evropskih televizijskih serija visokog nivoa brutalnosti (gde se ubrajaju i Senke nad Balkanom). Po lokacijama i atmosferi DEVETA ŽRTVA Nikolaja Homerikija jako je bliska filmu Duelist Alekseja Mizgirjova, gde su mističnost i nespokoj nekadašnjeg Sankt Peterburga doneti na ubedljiv način, gde vam se jeza rasprostire do kostiju. Homerikijev film je generalno slabiji od Dueliste, ali gotovo u potpunosti zadovoljava žanrovske uzuse, dostiže atmosferu saspensa i gotskog obola, sadrži efektne i zastrašujuće prizore.

ninth scena za stolom deveta zrtva

Nikolaj Homeriki (1975) je neko vreme bio ”kućni” reditelj kinokompanije ”Koktebel”. Producent Roman Borisevič video je još u debitantskom Homerikijevom ostvarenju 977 (2006), rađenom za producenta Arsena Gotliba, njegovu sklonost ka art hausu i praktično mladog reditelja udomio u sledeća dva projekta, Priča iz tame (2009) i Bumerang srca (2011). Priča iz tame kratki je i delikatan filmski esej o emotivnoj zatvorenosti i otuđenosti mlade žene koja radi kao policajac. Lepu a nesrećnu mladu ženu, čija senzibilnost udara o zidove samoće, sjajno nosi maestralna Alisa Hazanova. Priča iz tame i 977 bili su deo programa ”Izvestan pogled” Kanskog festivala.

Kasnije Homeriki kreće u skuplje i zahtevnije produkcije, pokazujući svoj talenat za pravljenje sadržaja sa bioskopskim potencijalom poput filma katastrofe Ledolomac (2016) ili trilera Selfi (2017) sa Konstantinom Habenskim. Međutim, za sada je mnogo više novca trošio nego što je vraćao na blagajnama.

U takav korpus njegovih ostvarenja spada i DEVETA ŽRTVA, čije je priča smeštena u Peterburg krajem 19. veka. Serijal ubistava mladih žena i devojčica prate okultne rabote i ezoterija za koje je ”Piter”, zbog pomame stanovnika glavnog grada Ruskog carstva za neobičnim, bio prava meka. U grad dolazi engleska spiritualka Olivija Rid (Dejzi Hed) upravo kada na raznim stranama Peterburga počinju da se gomilaju leševi brutalno ubijenih devojaka. Ubica je sklon ritualnim egzekucijama, što policajca Rostova (Jevgenij Ciganov) i njegovog pomoćnika Ganina (Dmitrij Lisenkov), ujedno i duhovitog naratora i stripovskog komentatora, vodi gošći iz Engleske i njenim spiritualnim moćima. Olivija Rid se neko vreme visoko kotira među osumnjičenima, da bi u nekom trenutku i sama bila viđena kao potencijalna žrtva.

deveta zrtva glavni glumac

Homeriki se odlično zabavlja i zastrašujućim prizorima parira humorom koji ponekad izazivaju i prouzrokuju Rostov i njegov pomoćnik. Film sadrži dosta dobar ritam i kvalitetno vođen trilerski zaplet, sa mistikom koja se valja ulicama i opskurnim delovima Peterburga, gde ubica samo što nije iskočio iz kočija ili se pojavio iza ćoška.

Jevgenij Ciganov, jedan iz prve glumačke muške lige ruske kinematografije, na zabavan način interpretira svog detektiva, ali je pravo otkriće filma ipak njegov pomoćnik koga donosi harizmatični Dmitrij Lisenkov. Glavni ženski lik donosi britanska glumica Dejzi Hed, sa finom karijerom u brojnim projektima na televiziji i na filmu.



About the Author

avatar
Goran Jovanović
Goran Jovanović je srpski filmski kritičar, esejista i romanopisac. Autor je knjiga filmskih eseja: Američki bioskop (Apostrof, 1998), Zlatna dekada: britanski filmdevedesetih (Boom 93, 2002), Tranzicijski rulet: istočnoevropske kinematografije u raljama tranzicije (Centar za kulturu Požarevac, 2005), Ruski film postsovjetske ere (autorsko izdanje, 2013). Napisao romane Histerija (Libris Art Studio, 2008) i Euforija (autorsko izdanje, 2011). Član je Udruženja filmskih kritičara i novinara FIPRESCI Srbija, ogranka Međunarodne federacije filmskih kritičara.