Review
Izvrstan spoj fantastike i horora, film IZBAVITELJ Krste Papića jedan je od najstrašnijih filmova jugoslovenske kinematografije i žanrovski biser par excellence.
Ta strava nije proizvod samo odvratnosti koja ide iz činjenice da su pacovi zaposeli ljudska tela (maska Berte Meglič je dosta efektna), nego pre dopire iz nekog sektaškog, zavereničkog duha koji vlada svim njihovim zabavama, ritualima, tovljenjima, seksualnim bahanalijama, te samopouzdanjem u ideji da će zavladati svetom.
Iako je književni predložak došao iz pera Aleksandra Grina (novela “Pacolovac”) sve vreme nad štakorima koji bi da se medu ljudima množe i šire poput epidemije (upravo je epidemija tema neobjavljenog romana glavnog junaka Ivana Gajskog, siromašnog pisca koji nema ni krova ni postelje i koji preživljava spavajući nekada u parku a nekada u naizgled pustim objektima poput ogromnih zdanja Centralne banke, gde se u neko gluvo doba odvijaju pacovski banketi), lebdi zapravo duh Franca Kafke a osnovna ideologija pacovskog udruživanja nalik je nacizmu. Tu se Papićev socijalni horor (svuda vladaju glad, nedostatak posla, teška je ekonomska kriza, firme se gase i jedino su državni službenici, policijski aparat posebno, izgleda sigurni da će dobiti neku apanažu, dok se beda na trgu okuplja prodajući sve i svašta, a suštinski najčešće ništa) pretvara u moćnu metaforu o najvećem zlu 20. veka. Gajski (Ivica Vidović) se zbližava sa izvesnim naučnikom Boškovićem (Fabijan Šovagović), prethodno upoznavši njegovu ćerku Sonju (divna Mirjana Majurec) dok su zajedno na ubogoj pijaci prodavali knjige. Bošković, izvanredno obrazovan i po pitanju štakorske moći koja od mita iz starih nemačkih knjiga (tom dimenzijom reditelj ubacuje i primesu gotskog horora) polako poprima stvarnosti oblik, duboko svestan da se u podzemlju sprema pacovska najezda koja će krenuti na preostale ljude koji još nisu podlegli epidemiji (gotovo u svim objektima, od kuća do gostionica, od trgovina do apoteka haraju štakori koji se slobodno šetaju i vršljaju), pokušava da pronađe otrov koji će uništiti ne samo pacove u njihovom prirodnom formatu, nego i one koji imaju ljudsko obličje i dimenzije. Gajskog uzima za svog pomoćnika, a ovaj se angažuje da pronađe dovoljno hemikalija kako bi se stvorio efikasan otrov.
Vrhovnog vođu, odnosno izbavitelja, ali i gradonačelnika u javnom životu, igra Relja Bašić i ta rola je ovom glumcu dobrodošla kao eskapizam od rola šereta, bonvivana, zavodnika i švalera. Kada je već reč o glumačkom doprinosima facijalna ekspresija Ivice Vidovića u gro uloga njegove karijere jeste sinonim za poštenje, za dobričinu, lika koji ni mrava ne bi zgazio (ovde, doduše, pacova i bi). Ovde je on nesnađeni i dekintirani pisac na koga diže dreku svaka gazdarica jer najčešće nema za kiriju. Iako razvaljen siromaštvom, Gajski nije tim činjenicama svog gubitničkig statusa demotivisan, naprotiv maštovit je, avanturistički nastrojen i proaktivan u istraživanju društvenih fenomena pa tako mu sudbina i šalje susrete i prilike koje su na granici mašte i realnosti. Partnerka mu je Mirjana Majurec koja je kao Sonja redak izvor lepote i topline u ovoj pretećoj priči, ali dok i sama ne doživi metamorfozu ili deobu. Prvi obrt dešava se kada njen otac i Gajski taman budu na putu rešenja želeći da dva pacova “kanibala” puste u kanalizaciju, no odjednom se pojavljuju čudni radnici gradske čistoće. Rediteljeve igra sa Sonjinim identitetom, zaražene ili čiste, jedna je od ključnih i bolnih preokupacija već izluđenog glavnog junaka.
IZBAVITELJ je nastao u produkciji Kroacija filma i Jadran filma i bio je interesantan publici u bioskopima, koja je bila osvežena jednim zanimljivim domaćim žanrovskim zahvatom, višestruko funkcionalnim, kako na nivou uzbuđenja odnosno saspensa koji nosi ovakav spoj horora i fantastike, tako i zbog snažne umetničke poruke koja izbija iz ovakve priče. Inspirativan scenario, koji ima snažan društveni i politički kontekst, a koji se može i istorijski locirati u smislu demonske rabote kolosalnih razmera, napisali su Papić, Ivo Brešan i Zoran Tadić, kasnije ključno ime uzleta hrvatskog krimića.
Za ovakav film scenografski i kostimografski dometi takođe su veoma bitni. Za prvi je bio zadužen Drago Turina, a za drugo Jasna Novak. Deo scenografskog rešenja Draga Turine, pogotovo tokom najavne špice, jesu slike sa desetinama varijacija na temu pacova autora Dimitrija Dimitrijevića. Direktor fotografije bio je Ivica Rajković, koji je u Puli nagrađen Srebrnom arenom, uspevši da u generalno mračnom enterijerskom štimungu pronađe obespokojavajući odnos svetla i tame, figura i senki. Scenografija je nagrađena Zlatnom arenom, a diplomu žirija dobila je već pominjana maskerka Berta Meglič. Takođe, film je napadno nabijen orkestarskom muzikom, valcerima najčešće, da bi se upotpunio štimung pacovskih svečanosti (koje su im služile i za bukvalno množenje). Sa bar jednom velikom scenom banketa u ogromnoj dvorani Centralne banke, gde Gajski krišom razotkriva štakorsku družinu ali ne i identitet izbavitelja, Papić kao da je postavio standarde kojima je kasnije bar u dva svoja filma težio Stenli Kjubrik, u želji da kroz takve grupne svečane manifestacije donese horor i mistiku, pipke vremenske kapsule ili tajnih društava.
IZBAVITELJ je nagrađen u Trstu 1977, a na specijalizovanom festivalu Fantasporto Papićevo ostvarenje proglašeno je za pobednika i to tek 1982. godine.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
