Review
Izdavačka kuća Booka nedavno je objavila dva romana veoma značajnog austrijskog pisca Roberta Zetalera ’’Trafikant’’ i ’’Čitav život’’.
U ekranizaciji ’’Trafikanta’’, austrijsko-nemačkoj koprodukciji u režiji Nikolausa Lejtnera, prilično vernoj onome što stoji između korica Zetalerove knjige, poslednji put se na velikom ekranu pojavio čuveni glumac Bruno Ganc, koji nas je ubrzo posle snimanja ovog filma zauvek napustio. Posle veličanstvene kreacije u HITLER, POSLEDNJI DANI Olivera Hiršbigela, Ganc nam je pred kraj svog kreativnog i fizičkog života doneo još jednu, samo sa pozitivnim predznakom, gromadnu ličnost koja je obeležila turbulentni tok 20. veka – Sigmunda Frojda. Međutim, ovo je samo delom priča o Frojdu i utešiteljskom, savetodavnom i prosvetljujućem uticaju koji veliki mag psihoanalize ima na jedno mlado biće, koje kao seljače dolazi da otkriva lepotu i užas Beča u vreme bujanja nacizma.
Franc Huhel (Simon Morze), dobrodušni mladić iz provincije stiže u drugoj polovini tridesetih godina prošlog veka u Beč, u potrazi za poslom i parčetom hleba. Mladić će imati sreću da pronađe posao šegrta u trafici invalida Ota Trsnjeka (Johanes Kriš), sa kojim će razviti jako lep odnos i početi revnosno da obavlja svoju dužnost. U dobre okolnosti spada i činjenica da je posetilac trafike i čuveni Sigmund Frojd, koji će povremeno dopustiti mladiću da se druži sa njim i uputi mu pokoji savet na početku njegovog boravka u Beču. Za uzvrat, trafikant će počesto profesoru ponuditi da proba kvalitetne cigare, pored onih marke Virginijas koje je Frojd kupovao kod Trsnjeka. Mladić će posebno biti zbunjen nakon što mu se dogodi velika sreća da se zaljubi u lepu Čehinju Anešku (Ema Drogunova), a zatim i neobjašnjiva tuga kada ga devojka bezrazložno ostavi i nestane. Istovremeno ulicama Beča se valja talas nacizma, uz aklamaciju prvih komšija pored Trsnjekove trafike, a to su mesar i njegova žena, ali i mnogih drugih. Naravno, ima i protivnika ovih koji dolaze, među njima je i sam Franc, uz sav rizik koji to suprotstavljanje nosi. Sve vreme Franc Huhel održava kontakt sa brižnom majkom na selu, sa kojom razmenjuje pisma puna osećanja.
Film TRAFIKANT, uz puno samopouzdanja i klasičnog rediteljskog pristupa Nikolausa Lejtnera, ostavlja jak utisak u spretnom povezivanju jednog mladog organizma koji stasava u teškim i uzbudljivm istorijskim okolnostima, između nemira koji donosi najezda Hitlerovih poklonika i spokoja i mudrosti kojim odiše Frojdovo prisustvo. Upečatljiva fotografija Hermana Dunzendorfera podjednako dobro dočarava kristalno čiste segmente počesto brutalne realnosti, kao i konfuzne, ponekad magijski čarobne, a gde-gde morbidne snove mladog čoveka na početku ozbljne i odgovorne faze svog života, koga će potpuno sluditi tokovi politike i nasilja, koji će mu na ovaj ili onaj način odneti drage ljude iz života (profesor Frojd odlazi u Englesku zbog preteće najezde Hitlerovih jurišnika u Austriji, gazdu Ota Trsnjeka će nacisti uhapsiti i oterati u smrt, Francova ljubav Aneška će u jednom trenutku otići sa nacistom).
Ovakvi filmovi su, uzimajući u obzir jačanje revizionističkh snaga i poklonika onih koji su inicirali i pisali tamnu stranu istorije 20. veka, jako potrebni da iznova ukazuju na antifašističke vrednosti. Ali, i van te misije, TRAFIKANT deluje sasvim solidno u strogo estetskom smislu.
About the Author
