Dead Snow (2009) Mrtav Sneg | Preporuke Filmova

Review

–

e, ne, ne…! Da li se secas sta je Erland rekao?! Ako te ugrizu postajes kao oni!
– Pa, tvoj deda je bio polujevrejin! Zar mislis da bi te regrutovali kao polujevrejina!

Ovo je samo jedna od duhovitih opaski i komentara kojima obiluje ova izvanredno zabavna zombi-komedija koja nam dolazi, ni manje ni vise, nego iz sneznih predela Norveske!

Grupica studenata odlazi na vikend u kolibu jednog od njihovih prijatelja, kada im u posetu dolazi lokalni mestanin sa jezivom pricom o zlatu koje cuvaju naci-zombiji.
“DEAD SNOW” je definitivno, skandinavski odgovor na temu zivih mrtvaka za koju se zna da neprikosnoveni monopol drzi, pre svega, americka “B” produkcija. Cvrsto oslanjajuci se na dosadasnja postignuca u konkretnom podzanru (“Braindead”, “Evil Dead”), ali i vrlo smelo odstupajuci od njegovih fundamentalnih postulata, “DEAD SNOW” je jedan od najboljih omaza koji su se u skorije vreme pojavili sa evropskog kontinenta. Analogno ovome, treba pomenuti jos jedno norvesko cedo, “COLD PREY”, koji, takodje, predstavlja neku vrstu sleser-omaza, ali u nesto strozijim konvencionalnim okvirima.

Nesumnjivo je da “DEAD SNOW”, na jedan osvezavajuci nacin i sa puno respekta, koristi materijal sazdan jos ranih osmdesetih u tinejdzerskim hororima koji je, a vreme to pokazuje, uspeo da ocuva svoju vitalnost potvrdjivanu kroz rimejkove, uglavnom lose, koji ponovo pobudjuju paznju fanova starije generacije i stvaraju redove novih.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=lEQwEmeWnyI[/youtube]

“DEAD SNOW” je prava poslastica za horor fanove i predstavlja krvavu paletu ispunjenu bizarnim humorom uspesno infiltrirajuci prostorne karakteristike Norveske (umesto groblja punog mrtvaka snezna povrsina je mesto dogadjanja) i njen etnos (vrlo vesela norveska pop pesmica prati scene pokolja). S druge strane, promisljenim odstupanjem od kanona slicnih filmova (ugrizom zombija zrtva se ne inficira, pucanj u glavu nije jedini nacin da se ubije zombi i dr.) se unose dodatni elementi parodicnosti, sto film cini jos smesnijim.

Umesto epiloga, neka ovaj film posluzi kao primer mladim autorima, koji u vreme hronicne krize srpskog filma, buduci da je svima odavno postalo jasno da spas treba traziti u niskobudzetnim ostvarenjima, moraju da racunaju na dobro poznavanje svog folklora da bi iznedrili, kakav takav, filmski biser.