Review
Andrej Končalovski, veliki ruski reditelj sa holivudskim iskustvom, ni dok je gradio svoju reputaciju tokom 60-ih i 70-ih nije ovoliko bio aktivan i estetski intrigantan kao u svojim poznim godinama. Poslednjih godina on ne popušta, kao što ne slabi ni interesovanje najuglednijih festivala za njegova nova ostvarenja (naročito je omiljen u Veneciji), a ne izostaju ni nagrade i priznanja kritičara. Istovremeno njegova voljena žena, Julija Visockaja, glumica raskošnog dara, iz filma u film (DOM LUDAKA, SJAJ, RAJ, DRAGI DRUGOVI!) pokazuje sve veće domete u teškim, dramskim izobiljem nabijenim karakternim ulogama.
Nakon prošlogodišnjeg sjajnog ostvarenja o Mikelanđelu Buonarotiju, GREH, Končalovski se tematski vraća Rusiji, ovoga puta uz snažnu kritiku komunističkog režima iz vremena Nikite Hruščova i tragičnim i šokantnim događajima u Novočerkasku 1962. godine, kada je posle pobune radnika i ostalog stanovništva zbog poskupljenja namirnica i nemogućnosti sastavljanja kraja s krajem, vlast odlučila, uz učešće KGB i vojske, da puca na sopstvene građane. Iako je Končalovski efektno dočarao vreme i političku i društvenu klimu u SSSR početkom 60-ih, kao pametan autor on nas udaljava od gomile u protestu, gde demonstranti padaju kao snoplje, uglavnom pokošeni snajperima koje je KGB instalirao po zgradama, želeći na vreme da unese strah u redove buntovnika, da se pelcer pobune ne bi masovno primio i izazvao masovne demonstracije, koje bi posle izuzetno teško bilo kontrolisati. Reditelj našu pažnju usmerava na tragediju jedne majke, političke aktivistkinje lokalnog komiteta Ljudmile (Julija Visockaja), koja tvrdo stoji na liniji partije, zagovarajući oštre mere protiv svih koji su prepreka komunističkom putu u sutrašnjicu, pa i prema radnicima pogona za električne lokomotive, koji postaje jezgro pobune. Međutim, kada nasilje i ubistva na ulicama uzmu maha i kada Ljudmilina ćerka (Julija Burova), sa kojom nema baš dobre odnose, nestane u haosu, logika odanog člana komunističke partije ustupa mestu zakonu krvi i srca i brizi za svoju devojčicu. Ona kreće u potragu za ćerkom Svetkom, a sve okolnosti nagoveštavaju da je devojka tragično završila i tajno sahranjena sa još nekoliko ubijenih demonstranata u zajedničkoj grobnici na nekoj utrini izvan Novočerkaska. Uz pomoć vrsnih glumačkih sredstava, Julija Viskockaja snažno donosi psihičko i duševno devastiranje majke koja je zbog ambiciozne društvene misije i puke vere u navodni boljitak zajednice, došla u priliku da joj takva ideologija uništi vlastito dete. Trenuci potrage za devojkom (ili njenim ostacima) nakon što su brojni demonstranti pohapšeni i grad blokiran, molitve Bogu da joj oprosti sve grehove i pruži kakvu-takvu nadu da joj je dete živo, očajničko kopanje na sakrivenom grobu žrtava kuda je trag odvede, najbolji su i najuzbudljiviji segmenti filma.
Konačlovski gotovo usput, ali ipak sugestivno, podvlači kukavičluk partijskih struktura kada pobuna počne da se valja ulicama i trgovima Novočerkaska i kada prve kamenice prolete kroz prozore, te da su onda oni spremni u mišju rupu da se sakriju samo da sačuvaju žive glave. Tu su i podle igre obaveštajnih službi, netrpeljivost između vojske i KGB-a, međusobni sukobi različitih nivoa vlasti.
DRAGI DRUGOVI! prikazan je u glavnom programu Venecijanskog festivala i nagrađen je Specijalnom nagradom žirija. Novi film Končalovskog biće ruski predstavnik u trci za Oskara.
Ovo je najambiciozniji film na temu Novočerkaskog masakra koji je odneo 26 žrtava uz mnoštvo ranjenih i pohapšenih. Praktično dva su se samo celovečernja igrana filma ranije bavili ovom temom, LEKCIJE NA KRAJU PROLEĆA (1990) Olega Kavuna, gde su dramatični događaji viđeni iz ugla petnaestogodišnjeg dečaka, i TRAŽI SE OPASAN ZLOČINAC (1992) Georgija Gahokije, koji vešto i simbolično spaja događaje iz Novočerkaska sa onima koji će uslediti tri decenije kasnije, kada su turbulentna dešavanja vezana za raspad SSSR-a i uzburkane socijalne prilike ponovo naterale politički vrh da izvede vojsku na ulice kojima se gomilaju potpuno razočarani, obespravljeni i ojađeni ljudi, sluđeni demokratskim otvaranjem i uplašeni od raslojavanja društva i rasparčavanja države.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
