Review

Sve bolja poljska kinematografija zahvaljujući platformama u dobroj meri prisutna je i u domovima ljudi širom sveta. Tako se, osim festivalskih uspeha i odličnih komercijalnih rezultata pojedinih naslova na matičnom tržištu, ukazala još jedna mogućnost da se ova odlična kinematografija nađe u fokusu većeg broja konzumenata. HEJTER Jana Komase, nastavak njegovog rediteljskog uspeha SOBA SAMOUBICA (2011), u ponudi je Netflixa.
Iako Poljska ima mnoštvo talentovanih scenarista i reditelja mlađe generacije, ako uzmemo nekih desetak godina unazad kao vremenski period i tada nastale opuse kao kvalitativni reper, izdvojili bismo Tomaša Vasilevskog (1980), Jana Matušinjskog (1984), Pjotra Domalevskog (1983) i Jana Komasu (1981).
Kompletan opus Jana Komase (doduše nešto manje ratni spektakl VARŠAVA 44) izaziva kontroverze, društvene debate, ali na estetskom planu vidi se da je u pitanju briljantan autor koji ume na ubedljiv način da uđe na polje društvene angažovanosti, ali istovremeno suvereno vlada svojim zanatom u umetničkom smislu, potencirajući dinamiku unutar kadra (koji u svom sledu najčešće urode odličnom celinom), izvrsno poznaje filmski jezik i sjajno radi sa glumcima. Komasa vešto barata novim tehnologijama, kojima ne postaje rob kao njegovi antijunaci u SOBI SAMOUBICA i HEJTERU koji nam se podmuklo ali i fascinantno uvlače pod kožu, bez obzira na sve njihove negativnosti. To što nam se uvlače u dušu i što saučestvujemo u njihovom udesu, jeste upravo snaga autorove etičnosti i emocionalnosti. Ova navedena ekipa reditelja, uz još nekoliko starijih kolega (pre svih, Vojćeha Smažovskog), mogli bi činiti okosnicu nekog novog ”Bioskopa moralne anksioznosti”.
HEJTER, s duge strane, čuva vatru dobrog evropskog političkog trilera, koji je 70-ih i 80-ih kroz angažmane Frančeska Rozija, Elija Petrija, Koste Gavrasa, Andrea Kajata, Iva Boasea, Margaret fon Trote, Folkera Šlendorfa i drugih velikana umeo da odgovori na burne društvene događaje od korupcije do terorizma. Jan Komasa involvirajući tehnološke domete ove ere u svoj narativ kao paralelno srce, dušu, ekstremitete svog glavnog lika (neverovatno dostignuće mladog glumca Maćeja Musjalovskog) i čitave vojske službenika iz štabova i agencija koji su pro et contra novog (nesuđenog) gradonačelnika Varšave, Pavela Rudnickog (Maćej Štur), donosi raskošnu paletu mašinerije koja je pokrenuta da obezvredi, potceni, obruka, izvrgne ruglu. Mašinerija kampanje ili antikampanje najfunkcionalnije deluje putem društvenih mreža i virtuelnog sveta kroz plasiranje lavine podlih, pokvarenih stvari koje će prouzrokovati tragične događaje u stvarnom životu. Reditelj nas upozorava kako se u digitalnom svetu kroz fejknjuz, izmišljene profile i razne manipulativne tehnologije može napraviti takva atmosfera da je cena u realnom životu istinski bolna i tragična.
Tomaš Gjemza, neverovatno obdaren i ambiciozan momak, ne preza ni od čega da bi ostavario svoje ciljeve i nema osobe koju ne bi mogao zavesti i prevariti. Taj genijalni mladi mozak na kraju je samo bludni sin i ogromna štetočina koja se sveti svojoj ispraznoj duši, koja nije natopljena pravim, plemenitim emocijama i ljubavlju. Gjemza je istovremeno u svom bizarnom i osobenom habitusu i gol i autogol, opasna društveno-razotkrivalačka konstrukcija i fatalna destrukcija, egzemplar moderne obezljuđenosti. Sve valere Tomašove geneze, izvrsnom mimikom, gestama ali i jednom zastrašenom i zlobnom facom doneo je daroviti i upečatljivi Maćej Musjalovski.
HEJTER, nagrađen na Tribeca Film Festivalu, je novi biser u opusu Jana Komase, koji je 2019. godine zasipan sjajnim kritikama i evropskim i nominacijama za Oskara za TELO HRISTOVO. Ono što su u Komasinim filmovima ostvarili mladi glumci Jakub Gjeršal, Bartoš Bjelenija i Maćej Musjalovski je za analitičko istraživanje i umetničko uživanje.


About the Author

avatar
Goran Jovanović
Goran Jovanović je srpski filmski kritičar, esejista i romanopisac. Autor je knjiga filmskih eseja: Američki bioskop (Apostrof, 1998), Zlatna dekada: britanski filmdevedesetih (Boom 93, 2002), Tranzicijski rulet: istočnoevropske kinematografije u raljama tranzicije (Centar za kulturu Požarevac, 2005), Ruski film postsovjetske ere (autorsko izdanje, 2013), Poljski film u novom veku (Tercija, 2021). Napisao romane Histerija (Libris Art Studio, 2008) i Euforija (autorsko izdanje, 2011). Član je Udruženja filmskih kritičara i novinara FIPRESCI Srbija, ogranka Međunarodne federacije filmskih kritičara.