Review
Negde u svesti visprenog filmofila oko ovog filma Artura Pena (1922-2010) ispreda se mit o tome šta je mogao da znači sredinom sedamdesetih susret dvojice glumačkih orijaša, Džeka Nikolsona i Marlona Branda, koliko su dali u ovom vesternu, a ako krene sumnjičavo odmahivanje glavom u negativnom smislu, odmah se negde iz podsvesti jave rezervoari naklonosti i simpatije i prikače ovom ostvarenju značku jedinstvenosti, između ostalog i zbog tog epskog susreta iz zvezdane sfere.
DVOBOJ NA MISURIJU je svakako mogao biti energičniji, svedeniji, manje razuđen i potrošen, naročito na svakodnevicu članova Loganove bande kradljivaca konja i stoke i pljačkaša vozova (međutim ovde se čini da je to bio deo Penove agende u kojoj će dekonstruisati vestern), a više fokusiran na dvojicu protivnika, od kojih je jedan, Tom Logan (Džek Nikolson), baš negde pri odluci da se lepo skući i možda skrasi sa ženom, ćerkom svog protivnika, krupnog rančera Dejvida Brekstona (Nikolson i Ketlin Lojd su doneli jedan od najslađih flertova na putu ka romansi i spajanju u američkom žanrovskom filmu), a drugi surovi ubica, Li Klejton (Marlon Brando), unajmljen od gazde kako bi eliminisao bandu kradljivaca koja mu vršlja po imanju. Ovaj drugi svoje egzekucije voli da začini dobrom zabavom za sebe, obožava da se poigrava sa svojim metama, a prostor između koristi za voajersko naslađivanje putem dvogleda, lov svojim specijalnim sečivom, istraživanje ptičjeg sveta (čak i kroz knjigu punu ilustracija) i spretno, ponekad i komično jahanje i dojahivanje (voli da se kostimira, pojavljuje kao duh, da zaledi ljude u iznenađenju, da ih vitla i polako im poput opake otrovnice saspe strah a zatim i smrt u nemoćno telo). Ponekad se dohvati usne harmonike kako bi izveo ljubavne pesme pred publikom sastavljenom od svojih konja, koje počesto hrani šargarepom koju i sam voli da gricka. Prvi će u svojoj naivnosti na navodnu Klejtonovu ljubaznost nasesti Litl Tod (Rendi Kvejd u jednoj iz serijala blistavih epizoda iz 70-ih) koji će bespomoćan, vezan i nasamaren završiti na dnu reke, a zatim plaćenik sistematski uništava i ostale. Jednog ustreli za vreme ljubavnog čina (Si/Džon P. Rajan), sledećeg (Kari/Frederik Forest), spuštenih pantalona u poljskom klozetu, u sceni gde se neminovno setimo Pavlovićevog Džimija Barke i njegovog tužnog kraja. Eliminaciju Kalvina (Hari Din Stenton) prati neka vrsta rituala (Klejton je obučen kao cerekava debela žena sa maramom) i tehnološkog zahvata, jer ga prvo petrolejskom bocom, koju spušta kanapom na bandin dom, prvo istera požarom na čistac a zatim ogaravljenog dokrajči svojim famoznim krstastim nožem ručne proizvodnje. Pravo u čelenku. I tako, sve dok ne naiđe na minu u vidu Toma Logana.
Brando se, čini se, ponekad izvan ili uprkos Penovoj kontroli, sprda i otima, ali mora mu se priznati sveukupna efektna bizarnost i zanimljivost karaktera. Od vestern likova koji će biti upamćeni po ekstravaganciji, osebujnosti i neočekivanim reakcijama on je iz fele čudaka tipa onog albina Bed Boba kojeg je doneo Stejsi Kič u SUDIJI ZA VEŠANJE (1972) Džona Hjustona.
Iako ima nekoliko bisernih momenata, koji čak imaju i komične ukrase, poput Loganove individualne pljačke voza i nepredviđenog iskakanja iz poštanskog vagona na drvenom mostu, dok novčanice neposlušno lete svuda naokolo, završavajući i u reci, kičma filma DVOBOJ NA MISURIJU jeste sukob dva profila i dve filozofije, jednog, narodskog, domaćinskog tipa (on se bavi i baštovanstvom na parčetu zemlje koje je uspeo da opskrbi i mehanizmom za zalivanje), koji je ipak prekaljen u akciji i tvrdog kova i drugog, individualca i čudaka, koga će stepen prepotentnosti i potcenjivačkog odnosa, pa možda baš zbog izvesne socijalne odrođenosti od ljudi, koštati prerezanog grkljana. S druge strane, poštujući dramaturški sled priče, Klejton pomisli da je gotovo i sa Loganom, jer mu Kalvin, nakon što se spasao vatre, kaže da ovaj nije uspeo da se izvuče iz požara. “Znaš li šta te je probudilo?” pita Logan Klejtona, dok je ovaj bio prepušten noćnom snu u prirodi, potpuno opušten jer je smatrao da je posao skroz završen. Dok Klejton krklja, Logan mu rutinski potvrđuje: “Prerezan grkljan!” Ovaj duel ipak u Penovom aranžmanu dobija auru izuzetnosti i ima adute za ulazak u antologiju žanra.
Odlične epizode dali su mladi Rendi Kvejd, Hari Din Stenton, Frederik Forest, Džon P. Rajan, a prelepa u svojoj stidljivosti i čednosti, ali i uz goruću želju da ima muškarca i vodi ljubav je sjajna debitantkinja u bioskopskim filmu Ketlin Lojd u liku Džejn.
Artur Pen je i ovde pokazao da je majstor ugođaja, dajući sebi na volju da ponovo potpiše nešto posebno i atmosferično u žanru u kome je već imao prilične domete. Možete ga hvatati i na sitnice i detalje i uživati u njima. Na primer, film počinje jednim vešanjem, pa još jednim kao akcija i reakcija, a u jednom trenutku raspoloženi Rendi Kvejd se veša i klati na ljuljašci. Ili kada Logan, sasvim slučajno dok bagateliše u gradu, u hororu na blic, uoči Karija, uspravno smeštenog u otvoreni mrtvački sanduk, i onda shvati da je zaista dogorelo i sazrelo za obračun sa plaćenikom..
Svojim angažmanom u ovom ostvarenju Artur Pen je naterao uglednog kritičara Filipa Frenča da, po sistemu jedan film za jednog reditelja, na listi od 20 vestern naslova koje je ovaj odabrao pa naknadno menjao, umesto LEVORUKOG REVOLVERAŠA (1958) uleti DVOBOJ NA MISURIJU.
Film je bio u programu Festa 1977. godine a za jugoslovenske bioskope otkupili su ga Kinematografi iz Zagreba.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
