Review
Više od pola decenije nakon svog fascinantnog celovečernjeg igranog debija LUDI DANI (1977), upečatljive gastarbajterske priče gorkog kraja, hrvatski reditelj Nikola Babić napraviće drugi bioskopski film, MEDENI MJESEC (prema romanu “Marko na mukama” Zvonimira Majdaka, koji je bio i koscenarista), koji se iz puno razloga kategoriše i kao prvo soft porn ostvarenje u ondašnjoj velikoj kinematografiji (sadrži verovatno i najdužu scenu seksa do tada). Naravno, to je samo jedan segment njegove sočne atraktivnosti, koji je doprineo ogromnoj gledanosti u bioskopima. Drugi je neverovatno snažna, sirova, direktna i beskompromisna kritika anomalija ondašnjeg društva (korupcija, trgovina partijskim i statusnim uticajima, šverc ukradene robe koji se plasira u butike koji doživljavaju procvat, privredni i drugi kriminal, propadanje radničke klase, ekipe iz podzemlja za eliminaciju neposlušnih i nepoželjnih).
Iako priča Babićevog drugog filma nije o gastarbajterima, o kojima su on i Bogdan Žižić doneli neke od najtragičnijih priča na tu, 70-ih godina, izuzetno popularnu temu jugoslovenske kinematografije (u Beogradu su svoj doprinos na tu temu dali Dragoslav Lazić i Aleksandar Petković, recimo), ona je ipak o izvesnim unutrašnjim migracijama, što iz nužde što iz znatiželje i ličnog progresa. Glavni junak, Marko Bilogora (Slobodan Milovanović), kršni seoski momak iz Grabika, nakon sukoba sa nekim kriminalcem koji mu preuzme devojku, odlazi u Zagreb jer će ga, udesom sudbine, na putu pokupiti famozna i zanosna Vanda (Biserka Ipša), koja se bavi mutnim biznisom i ima svoju zaleđinu u strukturama političkih i privrednih moćnika. U Marku ona otkriva sirovu mušku snagu i veliki seksualni potencijal, ali istovremeno ona želi, poput nekog ženskog pigmaliona, da ga oblikuje, pristojno obuče, privede manirima, učini ga gradskim frajerom (prizori njegovog formiranja i preoblikovanja pod paskom Vandinog gej prijatelja su veoma duhoviti, a sekvenca iz restorana u kome peva Džimi Stanić a Marko traži sedam puta pesmu o dimnjačaru je urnebesna). Vanda nesumnjivo sa Markom živi svoju ljubavnu bajku i konačno žensko ispunjenje i zadovoljenje, ali toj sreći na put će stati njena pakosna rivalka, Gracija (Nada Abrus), koja je vlasnik butika sa kradenom robom iz Hamburga i drži ekipu devojaka koje se još bave svim i svačim. Raniji neraščišćeni računi između navodnih prijateljica kulminiraju sada u borbi za darovitog slavonskog pastuva, a malo premazanija Gracija smišlja spletku da zbog neke operacije Vanda hitno ode u Švajcarsku, kako bi lakše zavela Bilogoru koji ostaje u Zagrebu.
MEDENI MJESEC, koji po svom robusnom stilu, direktnoj i jasnoj naraciji, kao i slobodi u tretiranju seksa i kriminala uz treš elemente, podseća na tipičnu italijansku komercijalu iz 70-ih, ima više aduta u svom izvođačkom i rediteljskom angažmanu. Duel kuguarki, Vande i Gracije, isijava zlom, a zmijski otrov se prosipa prostorom u koji one zađu. Ovako zakuvane i izazovne relacije pružile su Biserki Ipši i Nadi Abrus priliku za sjajno glumačko nadgornjavanje. Marko, koga sa posebnom svežinom i na nivou otkrovenja donosi Slobodan Milovanović, uglavnom je predmet kojim se barata, manipuliše čas nežno čas grubo. On uglavnom uživa u svom eskapizmu i iznenadnom hedonizmu, suštinski pasiviziran, a kada reši nešto da preduzme, dokazujući sebi prekomerni mačizam, praktično sebi iskopa jamu. Dakle, Babić svog i Majdakovog junaka koristi kao metaforu za zloupotrebu ali i meru za kukavičluk, za čoveka koji se nije izgradio kao karakter i kao takav, bežeći konstantno iz manje nevolje u veću, bez obzira na izvesnu dobrotu i duševnu nevinost kojom zrači, idealan je da nadrlja. Tragedija je što su skoro svi oko njega sigurno gori, ali njega će ulazak u to urbano vrzino kolo koštati glave.
Iako su krimići Zorana Tadića, Živorada Tomića i Branka Ivande bili suptilniji i rediteljski relevantniji, krimi segment i jezive eliminacije u brutalnom i hard boiled maniru, koje predvode Toša (Tošo Jelić), Vandin specijalista za prljave poslove, i njegova surova ekipa (u kojoj je dominantan drugi div iz ovog filma, Tomislav Gotovac), u Babićevom filmu uopšte nisu za potcenjivanje.
Neke replike iz filma zaista su za pamćenje, naročito iz usta kuguarki (“Korupcija je konstanta kao rađanje i umiranje”, opaske o muškarcima kojima kad uzmeš razum oni ostaju i bez funkcionisanja “onog najvažnijeg”), a scena sa početka u kojoj majka iz radničkog miljea želi da svojoj ćerki kupi haljinu za maturu u butiku “Gracija” i odustane kada shvati da joj za to trebaju dve i po plate, a usput od vlasnice dobije lekciju o svojoj nesolidnosti, znakovita je i socijalno ubitačna.
Uz glavne role, zapažene epizode imaju Ljubiša Samardžić, Pavle Vujisić, Ilija Ivezić, Zvonko Lepetić, Fabijan Šovagović, Otokar Levaj, Vlasta Ramljak, Ksenia Prohaska.
MEDENI MJESEC su proizvele kuće Adria Film i Croatia Film, koja ga je i distribuirala. Premijeru je imao 30. maja 1983. godine.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
