Review
Izgleda da je konačno zaokružena atrofija super heroja na filmskom platnu, mada je taj proces započeo još sa “Osvetnicima”. Na red je došao i Supermen, otelotvoreni bog pravde i simbol američkih vrednosti. “Supermen” Džejms Gana je jedno od najgorih i najbesmislenijih ponovnih oživljavanja ovog super heroja američke pop kulture.
Zaprepašćenje je još veće, s obzirom da je režiju potpisao Džejms Gan, poznatiji po jednoj od najzabavnijih sf trilogija u panteonu ekranizovanih stripova (Čuvari galaksije). Da je humor osnovna dramaturška linija Džejms Gana, već se videlo u njegovom prvencu, horor komediji “Gmizavci” (2006), koji je kasnije još uspešnije implementiran u “Čuvarima galaksije” i “Odredu otpisanih”.
U slučaju “Supermena”, komična komponenta filma apsolutno ne fukcioniše, tim pre što ona oblikuje celu priču i predstavlja najlošiji miks štosova već viđenih u prethodnim Ganovim filmovima. Izuzetno loša narativna povezanost događaja, kao i montaža, gotovo u svakoj sceni promašuju trenutak za komične izjave, pri čemu se završavaju najotrcanijim i najjeftinijim mogućim frazama koje ne bi zasmejale ni Eru Ojdanića. Sama ideja da je moguće snimiti humorističnu verziju Supermena, koja u ovom slučaju ima suviše elemenata parodije, rezultirala je jednom od najpromašenijih vizija u dosadašnjoj filmskoj hronologiji o Supermenu. Pored toga, ništa boljim se nije pokazao ni kasting, počevši od Dejvida Korensvita u ulozi Supermena, pa do gomile bespotrebnih epizodnih likova uključujući i “Bandu Pravde” kao neku vrstu saradnika Supermena.
Dramaturški gledano, film je jedna izuzetno loše izmešana i skuvana audio vizuelna čorba sa gomilom još gorih slatkih, slanih, kiselih i gorkih sastojaka. Priča se dodatno rastura neinventivnim dijalozima između Supermena i Luis Lejn, a naročito se ističe duža scena u kojoj Luis Lejn intervjuiše Supermena sa kojim je već u vezi i to bez ikakve poente. Takođe, u nizu scena koje pokušavaju da budu duhovite ističe se svojom glupošću i ona u kojoj se Supermen dobrovoljno predaje policiji da bi ga ona predala zločestom Leks Lutoru, jer sumnja da mu je on oteo Kripta, super psa. Tu je i tzv. “Čovek Element” sa sposobnošću da materijalizuje svaki element, pa čak i onaj vanzemaljskog porekla. Loša šminka i maska kao da su na glavice kupusa stavljeni sveži čirevi i tako spojeni u humanodni oblik je još jedna od groteski Ganovog “Supermena”. Ovako nešto bi možda i nasmejalo po nekog gledaoca.
Koliko god da je Džejms Gan hteo na ovaj način da demontira mit o Supermenu i da se poigra njegovim likom na sebi svojstven način, izabrao je super heroja koji jednostavno ne može da se kodira u žanr komedije, a još manje kao parodija. Kao krajnji rezultat, nastao je blokbaster treš koji bi imao mnogo više smisla da je snimljen u turskoj produkciji sa likom brkatog Supermena kome zulufi rastu iz ušiju. To bi tek bila prava komedija za razliku od ovog super kič fijaska!
About the Author
More articles by Aleksandar Jovanovic »
