Review

Umetnicki zivot, La vie de bohème, The Bohemian Life. Prvi francuski film finskog reditelja. Kaurismaki prebacuje scenografiju iz Finske u Parizu, a i gde bi drugde, ako se samo setite mnogih knjiga i pesama, koje opisuju taj zivot umetnika u najvecem umetnickom gradu tog vremena. Kaurizmakijeva interpretacija Dzordz Orvelove knjige “Niko i Nista u Parizu i Londonu”. Tacnije, film je radjen po noveli Henri Murgera “Scenes de la Vie de Boheme” (Scene iz zivota umetnika).

Kaurismaki opet postavlja koordinate i konstrukciju vec poznate atmosfere, vec poznatog grada. Tu gde se krecu slicni, iz filma u film. Oni nisu iz tvog mesta. Stilizovana crno bela fotografija, koju smo vec navikli da vidjamo u njegovim filmovima. Sada je ovaj grad dobio novo ime. Pariz.

Karizmaki ima taj talenat, da od jedne sasvim obicne price snimi jako interesantan film. Rodolfo – slikar (Matti Pellonpaa), Marcel – pisac (Andre Wilms) i Schaunard – kompozitor (Kari Vaananen) se slucajno srecu u jednom danu u velikom gradu. Pod zakonima bede i siromastva, od tog trenutka, gotovo lezerno postaju najbolji prijatelji. Oni nastavljaju nonsalantno da prezivljavaju iz dana u dan. Zive od danas do sutra, radeci ono sto vole. Iako nekad se desi da danima nisu pristojno rucali, ne dozvoljavaju da ih to slomi. U filmu, glavni junaci nailaze na mnogo raznih neprilika od strane policije i bogatih. Istovremeno i tuzan i smesan film.

Umetnici za stolom

Njihova pojava deluje zanimljivo. Ali ako gledamo drustveno verifikovanje i definiciju koju mozemo da nadjemo za nase drage prijatelje, onda je njihova pojava i vise nego tragicna. Rodolfo, Marcel i Schaunard predstavljaju luzere (gubitnike) koji poseduju neobjasnjivu strast i prevrzenost “umetnickom”, to jest za njih jedinom bozanstvu. Neke stvari se nisu promenile sa vremenom. Umetnik koji nije uspeo, koji nije bogat i slavan i nije se dokazao, predstavlja poslednji sloj drustva, odbacen od svih. Tako je bilo nekada, u raskosnom Parizu, tako je i sada.

Ali ono sto sada nedostaje modernom drustvu, narocitu u ovoj sferi umetnosti,  je uzajamno prijateljstvo izmedju slicnih. Gde trenutno preovladava zavist i licimerje, tada je vladala uzajamna beskrajna konsolidacija. Jedini nacin da prezive, u velikom Parizu je da se drze zajedno. To njihovo prijateljstvo nema granica, oni postaju braca i zive tako. Imamo u jednoj sceni, kad Rudolfu treba novac, za njegovu devojku, dvojica prijatelja prodaju sva svoja umetnicka dela i svoju preostalu imovinu, da bi sakupili taj novac. Isto bi Rudolfo to uradio i za njih. Oni su delili sobu, hranu, sve sto se moze deliti, da bi preziveli u surovom Parizu. Oni znaju da su izabrali taj zivot, ne odricu se toga. U filmu, njih trojica upravo to jesu, najbolji slucajni prijatelji. Sreli su se spletom slucajnih okolnosti, i od tada su nerazdvojivi, onako nenametljivo, totalno suptilno. Takav odnos i prijateljstvo je jako tesko videti danas medju umetnicima.

Umetnicki zivot

Zene ne vole umetnike bez para. Mogu sa njima provesti neko vreme, ali ne i duzi period i ceo zivot. To nam upravo otkriva Kaurismaki, umetnik u vecini slucajeva ostaje sam, medju slicnim prijateljima, devojke uvek odlaze sa onim, koji moze da im ponudi sigurniji i stabilniji zivot. Ali oni se ne bune i ne zale, odvise su se navikli na ovaj usamljenicki zivot da bi ga menjali.

Zato ako neko zeli da pokusa da bude umetnik kad odraste, neka razmisli jos jednom.



About the Author

avatar
Milos Itic
Filmski Reditelj i Kriticar. Rodjen u Vranju. Zivi u Nisu.