Review
Pobednik 73. Pula Film Festivala zasluženo je postao film Igora Jelinovića KOKE, najviše zahvaljujući blistavoj igri Snježane Sinovčić Šiškov i Aleksandre Janković. One su takođe ponele Zlatne arene za najbolju glavnu i najbolju sporednu žensku ulogu. Ovo ostvarenje dobilo je i nagradu za najbolji scenario.
Priča o sukobu, ali i ljubavi dve sestre, Tonine (Snježana Sinovčić Šiškov) dominantne, nezaustavljive, uticajne i silnim vezama opskrbljene žene, i Tajane, manje ambiciozne, manje upetljene u sve i svašta i introvertnije, ali kada zbog nasledstva na Hvaru (jedna od dominantnih tema filmova aktuelnog trenutka hrvatske kinematografije, pa i suptilno režiranog ostvarenja MALE STVARI Zvonimira Jurića, jer u eri invazije turista nema toga pri moru koji neće razmisliti da i poslednji kvadrat koji ima iznajmi kako bi evri pljuštali) među sestrama pukne, karakter i način života je ne sprečava da, u maestralnoj sceni na stepenicama (gde će kolateralna šteta biti jedna jadna riba u kesi), pljusne Tonini istinu u lice svom snagom i rasprši joj iluzije da je toliko bitna da se za sve pita.
Igor Jelinović kroz pomalo lukavo zavođenje publike glavnim likom žene koja ne prestaje da trtlja i razglaba, kreira sudbine (poslovne i druge) svog okruženja i gura se gde joj nije mesto, zapravo, mic po mic, slaže nam ozbiljnu studiju karaktera (uz neke dragocene i neočekivano inventivne doskočice u ritmu i naraciji) koje je počeo da melje žrvanj kapitalizma, gde će novac i nekretnine postati ne izvor zadovoljstva i rešavanja nekih stvari u životu, već teški kamen spoticanja i toksični lakmus koji otkriva da ni krvna povezanost nije garancija prisnih i harmoničnih odnosa.
U svetu dominantnih žena, gde Tonina vršlja kako hoće, muškarci, partneri sestara (Stojan Matavulj, Leon Lučev) jedva da se čuju (jedan impresivni šuš, kao amblem odavno umrlog mačizma), ali glas, a možda i krik, pušta samo jedan mladi član familije koji hoće, malo i preteranim metodama, da raskrinka samoproglašenu glavnu i jedinu naslednicu. Ali taj mladić, Ivan (takođe odličan Šimun Šitum), je u ratu sa svim globalnim trendovima i celim korporacijskim svetom koji hiljadama podlih metoda kinji malog i običnog čoveka. Ovaj segment je još jedan, ovaj put nesputan i direktan, Jelinovićev krik protiv stanja stvari i subverzivni apel, kome ne nedostaje i lucidnog i inteligentnog humora, uz prstohvat sprdnje.
Ova uloga, složena studija žene koja se ne može spakovati i definisati u smislu crno-bele pojednostavljenosti, jedan je od dosadašnjih vrhunaca u karijeri glumice Snježane Sinovčić Šiškov (stigla je u Pulu sa lepezom od šest uloga), reklo bi se i glumačke lokomotive razvoja hrvatske kinematografije. Odlično joj parira na filmu generalno malo prisutna Aleksandra Janković, a kolosalna svađa i nadgornjavanje dveju sestara na stepenicama svakako će ući u antologiju hrvatskog filma u ovom veku.
Igor Jelinović je izbegao da skroz podlegne drami, već kroz pitko, raspričano i povremeno komično štivo ipak dotiče esenciju dubokih i bolnih stvari kojima su se kroz seroizne i snažne priče o ljudima u bliskim relacijama bavili Bergman ili Vudi Alen (ENTERIJERI).
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
