Review
Veliki kinematografski mag erotike i majstor spajanja komičnih priča sa seksom, Salvatore Samperi (1944-2009), umeo je da uradi i intrigantne drame gde je seksualna privlačnost u centru pažnje. U nekoliko navrata uzimao je kao junake dečake i tinejdžere i bavio se njihovim seksualnim sazrevanjem i inicijacijom u svet erotike dok su inspirisani i provocirani atraktivnim devojkama raskošne lepote i privlačnosti (doduše, u ERNESTU žene i devojke su eskapistička niša za mladog junaka sklonog homoseksualnosti). Njegov najveći uspeh i najpoznatiji film IGRA S VATROM (Malizia,1973), sa prelepom Laurom Antoneli u ulozi seksepilne služavke, omogućio mu je plodne kreativne godine. Pored Valerijana Borovčika, na vizuelno atraktivan i uzbudljiv način Samperi je doneo neke od najlepših seksi priča, s tim što je italijanski majstor lakše uspostavljao kontakt sa publikom i spretnije i temeljnije se bavio naracijom.
Film SKANDAL verovatno ima najjači kasting u Samperijevom opusu, a zanimljivo je da je radnja smeštena u Francusku 1940. godine, pred nemačku okupaciju. Odličnu ulogu ima Liza Gastoni (upečatlljiva kao Klara Petači u POSLEDNJIM MUSOLINIJEVIM DANIMA Karla Licanija, kao partnerka Roda Stajgera) glumica koja nikada nije dostigla zvezdane staze Sofije Loren, Monike Viti ili Klaudije Kardinale, ali je odmah u ešelonu italijanskih glumačkih interpretatorki ispod pomenutih vedeta. Samperi joj je ovde ovde pružio priliku za duboku transformaciju žene koja od svojih muškaraca trpi različita poniženja, od muža (Rejmon Pelegrin) koji je potpuno ravnodušan i nezainteresovan za njene potrebe (ali je zato impresioniran i opsednut umetničkim predmetima), dok od pomoćnog radnika u njenoj apoteci, Armana (Franko Nero) dobija savršeno zadovoljenje ali uz porcije teškog i gorkog poniženja (u jednom trenutku pokuša da je navede i na lezbijsko zbližavanje sa Žulijetom, koju tumači Andrea Fereol).
Za današnje standarde, koji su u suštini daleko od klime koja bi slobodno i bez opterećenja političke korektnosti davala filmskom stvaraocu mogućnost beskompromisnog izražaja, sa ovom pričom iz sredine potpuno liberalnih i otvorenih sedamdesetih, naročito u evropskom filmu, Samperi je u SKANDALU prešao svaku granicu ženskog poniženja i mizoginije. Međutim, paradoks je da se on ženskom telu divi u izobilju, a muškarce, stare i mlade stavlja u iskušenja žudnje, ispitivanja i pomeranja granice seksualnih sloboda, do konačne utaženosti i ispunjenja. Recimo, između nepostojećeg seksualnog života sa mužem, i divljeg, izazovnog, provokativnog, prljavog spajanja, počesto na ivici opasnosti od društvenog blama (najpre imaju odnos ispod apotekarskig pulta, a kasnije, u jednom trenutku velike ljutnje na gazdaricu, Arman je tera da se, po noći doduše, šeta gola ispred apoteke), ona bira avanturu koja je telesno ispunjava, ali psihički kruni i urušava. Odnos između apotekarke Elijane Mišu i Armana nije samo ljubavni boj koji se kod nje reperkutuje zavisnošću i pozicijoam da je spremna sve da istrpi samo da on ostane sa njom u tajnoj vezi, već je i klasni, koji je i inicijalna kapisla da radnik uopšte uđe u odnos sa gazdaricom.
Liza Gastoni sa puno diskretnih valera i sugestivne osećajnosti igra gospođu Mišu. Iako svesna svoje očajne i prilično nedostojanstvene pozicije, gde joj preti i prokazanost od sredine, ona uporno čezne za Armanom, prenebregavajući sve njegove grubosti i konstantna unižavanja. Negde je na granici da mazohistički prizna kako joj i to prija u čitavoj skali njegovog muškog ega, gde se pokazuje kako se on gospođi i divi i mrzi je. Franko Nero to čini ubedljivo, ipak, na kraju, tog Armana donoseći kao nesrećno biće, iskompleksiranog stvora koji u bednom mačizmu isteruje demone svog niskog društvenog statusa praveći od svoje poslodavke seksualnog roba. U aferu biva uključena i ćerka gospođe Mišu, Žistina (Klaudija Marsani), koju Arman takođe poželi. Taj završni deo filma je podjednako kontroverzan i problematičan, ne sa etičke strane, jer tražiti moralne skrupule u ovakvim nezajažljivim karakterima je iluzorno, već sa dramaturške strane jer se tim neverovatnim potčinjavanjem prilično urušava i Elijanin lik, koji je ipak zbog jačine majčinskog instinkta trebalo da zaštiti svoje dete i od sebe i od uljeza čiji su apetiti nezasiti, a priča se time parališe i ne ide ka svom realnom vrhuncu. Ipak, i u tom finalu, Samperi osmišljava jedan rediteljski minjon, kada muž gospođe Elijane, dok neprijatelj stiže i eksplozije odjekuju, kao fanatik spaja delove razbijene vaze (slučajno je razbila neprestano kinjena Žistina, zapravo divna devojka, kći neverovatno bezosećajnih i samoživih roditelja), samo kako bi ispravio prazninu u svojoj zamišljenoj hobističkoj harmoniji. Ta harmonija ga u njegovom promašenom životu jedino i zanima, pošto je svestan da je u svemu drugom zatajio.
Fotografiju u SKANDALU radio je veliki majstor Vitorio Storaro, koji donosi gustu i napetu atmosferu radnje u kojoj protagonisti konzumiraju tajnu seksualnu vezu i od prostora apoteke prave svoju scenu ljubavnog i klasnog nadgornjavanja. Eksterijeri su retki ali skockani, uz par prizora koji dočaravaju duh vremena pred nemačku okupaciju. Muziku je komponovao Riz Ortolani.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
