Review
Uz sve profilisane žanrovske reditelje francuske kinematografije čija su dela 70-ih redovno dolazila i predstavljala najveće zvezde poput Alena Delona, Žan-Pol Belmonda, Iva Montana, Lina Venture, jugoslovenski distributeri posebno su voleli Iva Boasea (1939) koji je bio drugačiji, socijalno angažovaniji i provokativniji. Bavio se neuralgičnim tačkama društvene zajednice s onom strašću kojom će to, par decenija kasnije, u književnosti činiti Mišel Uelbek. Boase se u svojim dobro tempiranim pričama prilično direktno suočavao sa anomalijama francuskog društva, sa političkim aferama i egzekucijama, atentatima, rasizmom i tragao za pravdom. Imao je tada i dobru konkurenciju odnosno atmosferu kompetitivnosti gde su sa svojim političko-kriminalističkim hronikama prednjačili Andre Kajat, Kosta Gavras, Anri Vernej, Alen Žesua…
Iva Boasea je voleo i Fest, pa je jedne godine na ovom festivalu imao čak dva naslova (1978), a bio je i rado viđen gost. Međutim, najveći i najsnažniji utisak ostavila je njegova kriminalistička drama DOGAĐAJ U AUTO-KAMPU, žestoka priča o rasizmu i krivo optuženom Arapinu, koji je osumnjičen za silovanje i ubistvo mlade devojke, a koje je počinio sasvim običan sredovečni Francuz (Dupont, jedno od najčešćih prezimena u Francuskoj i predstavlja sinonim za običnog, prosečnog čoveka), vlasnik porodičnog restorana u Parizu, koji je sa svojom porodicom i prijateljima krenuo na odmor u popularno letovalište na jugu zemlje.
Priča počinje tako lagodno i letnje optimistički, sa protagonistima koji posle marljivog rada žele da se prepuste uživanjima i odmoru. U centru pažnje je Žorž Lažoa (Žan Karme), u čijem se restoranu uživa, pije ali i ćaska na temu života i politike, pa i Arapa kojih je sve više i na koje se ne gleda sa blagonaklonošću. Ali među njima je i gro građevinske radne snage, jer se zemlja gradi, pa i letovalište, gde je smešten i Luluov kamp. Pre nego što nas uključi u tešku dramu sa ubistvom (koje, istina, nije planirano, ali to počinitelja ne abolira jer je na silu hteo da uzme šesnaestogodišnju devojku), Boase sočno i bez pardona prati malograđanske demonstracije srednje klase, koja svoj status pokazuje kamp-prikolicama koje prpošno provlače kroz gusti saobraćaj i dive se kvalitetu materijala. To je, očito, 70-ih bio hit i vrhunski statusni simbol. Lažoa je stari lisac, koji očito još ima vatre i seksualne energije, pa zasićen džangrizavom suprugom Žinet (Žinet Garsen), voli da štipne svoju mladu konobaricu, ali ume i da se, potpuno neprimereno zagleda u šesnaestogodišnju šiparicu Brižit (sasvim mlada Izabel Iper), ćerku njegovog prijatelja Kolena (Pjer Tornade), koja se druži sa Žoržovim sinom.
Neke od briljantnih rediteljskih poteza Boase pokazuje neposredno nakon što Lažoa, svestan svog užasnog čina, odnese leš blizu građevina i radničkih kućica gde su smešteni Arapi. Mozak mu brzo radi jer je apsorbovao toliko odijuma prema imigrantima da je samouvereno pomislio da će se lako i potpuno logično od strane francuskog domicilnog stanovništva primiti mogućnost da je zločin počinio neko od arapskih radnika. U prilog mu ide i prethodni sukob kada je na večernjoj zabavi jedan od njih targetiran zbog svoje nehotične nespretnosti. U trenutku silovanja i ubistva u letovalištu traje Intercamping, igre bez granica u kojima učestvuju i njegovi prijatelji, i Brižitin otac. Potpuno sneveseljen i utronjan zbog onog što se desilo, Žorž od prijatelja biva uključen u jednu igru, da bi uskoro kampom bila proširena vest o pronađenom lešu tinejdžerke. Policija, na čelu sa detektivom Bularom (fenomenalni i markantni Žan Buis), počinje istragu, ali među kamperima se gomila gnev i Arapima sprema linč.
Od letnjeg ugođaja i vrućine koja je deo hedonizma, preko čina koji jedan ugledni ugostitelj nije sebi smeo da dopusti ni u moralnom ni u bilo kom drugom pogledu, priča raste do usijanja, uzimanja pravde u svoje ruke i potpunog ljudskog obezličenja koje prouzrokuju predrasude i rasistički porivi, koji se od tihog prezira, uz samo mali mig, lako pretvore u stampedo progona i nasilja. Iv Boase nam sugeriše kako je zlo najčešće naše, ovdašnje, komšijsko, pa tim čudnije i neprihvatljivije, u koje se teško poveruje. Na kraju, obespokojavajuća je i uznemirujuća namera ljudi koji vode grad da se linč i njegove tragične posledice zataškaju da se ne bi ugrozili turistički imidž mesta i ekonomija. Ipak, priča konačno dobija težak ali pravedan, osvetnički epilog.
Iv Boase i njegov scenarista Žan-Pjer Basted priču su preneli iz stvarnosti, jer se u Francuskoj tih godina zbog antiarapskog raspoloženja dogodio niz ubistava. Boase je imao problema jer se negde kroz ovo “Dupont”, to jest obično negde čitalo i kao uobičajeno, pa se to tumačilo kao rasistička osećanja generalno svih Francuza prema arapskim imigrantima. Čak su i kritičari imali primedbe, ali nesumnjivo je, sada posle toliko golemih migracija, gde se ta tema i na filmu omasovila i hipertrofirala, a na pedesetogodišnjicu ovog ostvarenja, da je reč o hrabrom delu, zanimljivoj, uzbudljivoj i strašnoj priči, sa satiričnom oštricom i ozbiljnom političkom i društvenom porukom.
U Berlinu su, na 25. izdanju ovog festivala, prepoznali vrednosti Boaseovog dela i nagradili ga Specijalnim priznanjem “Srebrni medved”. Prikazan je na Festu ’76, a pratili su ga kao gosti festivala Iv Boase i Izabel Iper. DOGAĐAJ U AUTO-KAMPU je imao jako dobar odjek među gledaocima širom sveta, a za jugoslovenske bioskope otkupila ga je kuća Kinematografi iz Zagreba. Ja sam ga svojevremeno pogledao u bioskopu Doma sindikata u Kruševcu.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
