Review
Posle uspeha sa egzistencijalističkom melodramom JEDAN ČOVEK I JEDNA ŽENA (1966), uspešni francuski reditelj Klod Leluš ušao je u novu deceniju sa namerom da radi mnogo (počesto je izbacivao po 2 filma godišnje) i bukvalno šta poželi, pa su sedamdesete u njegovom opusu načičkane ostvarenjima različitih tema i umetničkog dostignuća. U nešto bolje i zapaženije spada film o pljački SREĆNA NOVA, najviše zapamćen po maskama ispod kojih se krije Lino Ventura, u liku prekaljenog kradljivca koji i pored neuspeha i zatvorskog iskustva, iznova ulazi u avanturu s onu stranu zakona, ovoga puta sa ciljem da opljačka prodavnicu luksuznog nakita Van Cleef & Arpels u Kanu.
Lino Ventura je ubedljiv u liku gangstera Simona, koji podrazumeva i glumačko umeće i glasovne varijacije i oponašanja, pošto je njegov pljačkaški plan, koji sprovodi zajedno sa svojim vernim prijateljem Šarloom (markantni i upečatljivi Šarl Žerar, omiljeni rediteljev glumac), da se preruši u starca koji želi da usreći svoju bolesnu sestru najpre narukvicom, a zatim jednom izuzetno vrednom ogrlicom. Leluš nas pomno uvodi u strategiju pljačkaša, nadziranje procesa rada juvelirnice, kompletan proces maskiranja i demaskiranja koji je opetovan, jer da bi se došlo do cilja stvari moraju da se ponavljaju. Ključni propust šefa juvelirnice (Andre Falkon) jeste sažaljivost i empatija za situaciju starca. Dakle, to je dramaturški zamajac ovog povremeno komičnog trilera, ali u njemu je i najveća slabost priče. Čini se da bi svako provalio, i pored Venturine besprekorne maske, ponašanja i glasa, tipa koji sa tako dosadnom upornošću voli da se muva po radnji sa nakitom, osim do patetike ljubaznog i predusretljivog juvelira. U celoj priči, važnu ulogu odigraće i jedan stilski stočić (iz doba Luja XVI) iz antikvarnice u susedstvu, čija je vlasnica Fransoaz (Fransoaz Fabijan), koju Simon uspeva da osvoji.
Leluš je reditelj koji u izobilju involvira metafilmske elemente, mešavinu crno-bele tehnike i kolora, citatnost i autocitatnost. Tako se u ovom njegovom trileru na samom početku odaje počast delu JEDAN ČOVEK I JEDNA ŽENA, doduše na grub i posprdan način, jer zatvorenici, među kojima je i Ventura, na Badnje veče gledaju upravo taj film.
Jedan od najlepših prizora filma je jedna druga posveta, i to veličanstvenoj Mirej Matje, kada u kabareu, maskiran u pevačicu jedan od epizodista (Mišu, takođe stvarna ličnost, vlasnik kabarea) pred njom otpeva predivni šlager La Bonne Annee. Leluš je umeo sjajno da dočara trenutke veselja, opuštanja i hedonizma po francuskim restoranima, kafeima, kabareima i klubovima i to je onaj atmosferski šmek, izvan osnovnih narativnih pravaca, koji njegovim filmovima daje socijalnu, ambijentalnu i temporalnu autentičnost.
Podaci kažu da je ovaj film veoma voleo Stenli Kjubrik. SREĆNA NOVA je dobila i nekoliko nagrada. Lino Ventura i Fransoaz Fabijan dobili su specijalnu nagradu “David di Donatello”. Takođe glumački par je nagrađen i na festivalu u San Sebastijanu. Fransis Le nominovan je za BAFTA za svoj kompozitorski rad. Sedamdesete su bile raskošne za bogatu tradiciju francuskog krimića, a svoj zanimljiv i osoben doprinos nekolikim ostvarenjima pružio mu je i čuveni Klod Leluš.
Film SREĆNA NOVA prikazan je na Festu 1974. Ne baš uspešni američki rimejk napravio je 1987. godine Džon Avildsen.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
