Review
Jedan od najličnijih filmova velikog Andžeja Vajde, delo SVE JE NA PRODAJU, veliko je, introspektivno, autoironično i bolno dramatično poniranje u vlastito umetničko biće, u nutrinu stvaraoca neumitno i nepovratno zaraženog sedmom umetnošću. Veliki mehanizam koji pokreće stvarnosno-fikcijsku naraciju ovog ostvarenja jeste tragični odlazak Zbignjeva Cibulskog, koji je svetsku slavu i epitet “Džejmsa Dina Istoka” upravo stekao u Vajdinom remek-delu PEPEO I DIJAMANT. Glumac Andžej Lapicki praktično igra Vajdu i donosi čitav senzibilni registar rediteljevih raspoloženja, reakcija i snalaženja spram činjenice da mu se glavni glumac nikako ne pojavljuje na setu. Uskoro će se definitivno saznati da je glumac stradao u železničkoj nesreći i da je reditelj ostao bez svoje velike zvezde. Kako se odgovara životu u takvim trenucima, kako harizmatičnom čoveku koga više nema, ko je otišao – čovek ili zvezda, kako će odgovoriti umetnik u svom delu spram iznenadne praznine i ljudskog gubitka, koliko će mit kroz dalje stvaralaštvo glumčevog ključnog saradnika nadomestiti ili ukrupniti tragični odlazak?
Da bi pomalo prikrio osnovni poriv da napravi film o snimanju filma i o sebi, uz metafilmske pasaže koji predstavljaju dekonstrukciju i demaskiranje velike kinematografske iluzije, u gro kadrova Vajda istura dva ženska lika, Elžbjetu Čiževsku (dugogodišnja supruga Ježija Skolimovskog), koja igra Elžbjetu, ženu tragično nastradalog glumca (lik Cibulskog ili sličnog Cibulskom se inače ne pojavljuje, ali imamo jednu metaforičnu pojavu u vidu Danijela – Danijela Olbrihskog, koji je istovremeno i fan poljskog idola i ikonoklast, ali nesumnjivo i njegov produžetak, duhovni i umetnički naslednik, što se reperkutovalo, uz i izvan ove uloge, i kroz višestruku i dugogodišnju saradnju sa Vajdom) i njenu koleginicu Beatu (Beata Tiškjevič, koja je kratko vreme bila je u braku sa Vajdom). Iako je omaž Zbignjevu Cibulskom jedna od ključnih insignija dela SVE JE NA PRODAJU, ironični otklon Vajde tiče se i rediteljevih odnosa sa glumicama, koje svojom senzualnošću, lepotom i erotskim kartama žele da se približe tim faraonskim visinama ili čak osvoje “gospodara igre”. Naravno, reditelj će uvek ljubomorno svoje biće poklanjati samo svom delu, brinući sujetno o snazi i kvalitetu vlastitog opusa, a sve drugo, pa i emotivni ili seksualni odnosi sa ženama sa seta, samo su nusprodukt posla, usputna zabava. One su svesne toga da sve može imati najčešće ukus avanture uz razočaravajući ishod, ali to ipak čine.
Snaga filma leži u Vajdinoj iskrenosti i beskompromisnom raskrinkavanju umetničke i ljudske sujete. Žene koje ima fokusu zaslužuju njegovo poštovanje jer one idu instinktivno, time i poštenije, u odnosu na kalkulantsku poziciju reditelja koji će najčešće zloupotrebiti svoju sferu moći. Ipak, ukus poraza nakon zbližavanja čeka i onoga što je zloupotrebljen, kao i onoga koji zloupotrebljava. Ironija cele ove zajedničke priče na setu i izvan seta pod naslovom SVE JE NA PRODAJU je da je Vajda za kraj svoje ljubavne priče sa Beatom Tiškjevič okrivio glumca Andžeja Lapickog koji ga je igrao u filmu.
Osim metafilmskih atributa i sočno ironičnih opasku, sa puno soli na ljute rane filmskih pregalaca i slugu, ovo ostvarenje blista u izboru lokacija u eksterijeru, simbolični i znakoviti resursi su mu gotovo nepresušni, a zanimljiv je i u pogledu vizuelne stilizacije jer su snimateljski uglovi u pojedinim kadrovima izuzetno zanimljivi i inventivni (direktor fotografije je fenomenalni Vitold Soboćinjski).
SVE JE NA PRODAJU bio je poljski kandidat za Oskara, ali Vajda ga nikada neće dobiti za neko pojedinačno ostvarenje, čak ni za neke kolosalnije i produkcijski zamašnije priče i jače teme. Dobiće ga jedino za životno delo 2000. godine.
Iduće, 2026. godine, Poljska se sprema da 365 dana govori o Vajdi i podseća čitavim nizom manifestacija, spomena i retrospektiva na njegovo veličanstveno delo. Biće obeleženo 100 godina od rođenja i 10 godina od smrti maestralnog sineaste.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
