Review

Šveđanin Magnus fon Horn (THE HERE AFTER, Kan 2015.) školovao se u Filmskoj školi u Lođu i ako tražimo uticaje koji su formirali njegov autorski rukopis, sudeći po ostvarenju ZNOJ, koje je zabeležilo još jedan uspeh poljske kinematografije (koja je pak u sistematskom usponu) jer se ovo delo našlo u zvaničnoj selekciji (neodržanog) Kanskog festivala 2020. godine, onda je to pre Kšištof Kješlovski nego Ingmar Bergman.
Priča filma ZNOJ kao da je deo koji je dodat DEKALOGU Kješlovskog i Pjesjeviča, kao moguća 11. priča ili film-dopuna tom serijalu koji je ostavio jedan od najubedljivijih televizijsko-filmskih tragova s kraja 20. veka i umetnički projekat neverovatne snage koja ne jenjava ni posle više od tri decenije, ili, generalno, dodatak kompletnom opusu autora TRI BOJE. On je to čak pre nego neki filmovi snimani ranije a za koje je scenario pisao Kšištof Pjesjevič, a Kješlovski zbog smrti nije uspeo da ih realizuje (radili su ih Tom Tikver, Danis Tanović…)
Iako ima sjajnu kopču sa ovim vremenom otuđenja koje je pospešeno tehnologijama koje nam daju takvu iluziju da su nam svi prijatelji na domaku, da imamo toliko dragih ljudi, da nas vole, prate i obožavaju, da imamo neko neverovatno razumevanje, ZNOJ u svojim tematskim korenima ima voajerstvo, koje je jedan od opsesivnih motiva i potresajućih momenata u opusu Kješlovskog. Junakinja Fon Hornovog senzibilnog ostvarenja, Silvija, instruktorka fitnesa i zvezda instagrama, upravo živi u strašnoj zabludi da je sreća u toj bezobličnoj masi koja je navodno obožava, a u stvari suštinski je prazna kao tikva i nabijena alijenacijom kao najnevoljenije biće na svetu. Majstorija nagrađivane glumice Magdalene Kolesnik leži upravo u tome što njeno lice sve vreme fingira sreću, polet, energiju, stav, ali jedna senka istinske tuge i duboko zapretane nesreće, koja naružava inače lepu devojčinu pojavu, non-stop je prisutna kao beleg, upozoravajući da zapravo ništa nije u redu i na svom mestu. Zastrašujuće, ali ispada da je istinski za nju zainteresovan jedino jedan perverznjak koji je posmatra iz auta dok prolazi i masturbira napaljen njenom pojavom. On jedini pripada organskom, dok je sve ostalo hladnoća digitalnog i virtuelnog. Za svoje vulgarno i neprimereno ponašanje voajer biva kažnjen teškim batinama od Silvijinog saradnika, iskompleksiranog, jadnog i bednog mačoa u pokušaju, koji je takođe teško razočara. Svog brutalno isprebijanog obožavaoca u bolnicu odvodi upravo Silvija. Neku, kakvu-takvu, emotivnu relaciju junakinja ostvaruje jedino sa onim koji je voajerski proganja.
Tužnom korpusu obožavateljki pripada nekoliko devojaka kojima junakinja pomaže da se lepo osećaju u svom telu.
Druga stvar, moderno doba ne priznaje nesrećne likove, gubitnike, slabiće. Kad se junakinja slomi pred TV kamerama i istinski velikim auditorijumom i prizna dubinu svoje nesreće, da je nevoljena i da bi htela neku normalnu vezu, da je virtuelna slava samo dublje baca u očaj, rizik je ogroman i za one koji su je zvali u emisiju i za nju. Ali, možda je taj trenutak suočavanja sa teškim porazom jedne devojke, koja bi trebalo da ima sve, a nema ništa, jer nema ono krucijalno, iskrenu ljubav koja bi je pokretala, šansa za bilo kakvu promenu, pomeranje sa nule i beg od zastrašujuće praznine koju su nam donele moderna vremena i tehnologije lažnog sjaja i kvaziispunjenja.
Film ZNOJ predstavio nam je Magnusa fon Horna kao senzibilnog autora koji istinski bdi nad svojom nesrećnom junakinjom, kroz koju nam šalje mnoštvo mudrih poruka, izazivajući u nama nepatvorenu empatiju jer se u nizu njenih muka i sami prepoznajemo.
Film ima izvanrednu festivalsku turneju sa mnoštvom nagrada koje su pripale ostvarenju u celini, Magnusu fon Hornu za režiju i Magdaleni Kolesnik za blistavu rolu. Mi smo ga pogledali na 3. Somborskom filmskom festivalu gde je bio u Glavnom programu.


About the Author

avatar
Goran Jovanović
Goran Jovanović je srpski filmski kritičar, esejista i romanopisac. Autor je knjiga filmskih eseja: Američki bioskop (Apostrof, 1998), Zlatna dekada: britanski filmdevedesetih (Boom 93, 2002), Tranzicijski rulet: istočnoevropske kinematografije u raljama tranzicije (Centar za kulturu Požarevac, 2005), Ruski film postsovjetske ere (autorsko izdanje, 2013). Napisao romane Histerija (Libris Art Studio, 2008) i Euforija (autorsko izdanje, 2011). Član je Udruženja filmskih kritičara i novinara FIPRESCI Srbija, ogranka Međunarodne federacije filmskih kritičara.