Review

Rumunska kinematografija kao od šale osvaja nagrade najprestižnijih svetskih festivala. Od 2013. do 2021. godine pala su tri Zlatna medveda u Berlinu. Radu Žude, jedan od najhrabrijih i najbeskompromisnijih rumunskih sineasta, trijumfovao je nedavno najnovijim filmom BAKSUZNI KRES ILI LUDA PORNOGRAFIJA, pandemijskim ostvarenjem po nastanku i dešavanjima u priči. Prava je ironija što je ovaj veoma dobar film postao laureat Berlina, a realno je slabiji gotovo od svih Žudeovih ranijih ostvarenja (NAJSREĆNIJA DEVOJKA NA SVETU, SVI U NAŠOJ PORODICI, AFERIM!, SRCA SA OŽILJCIMA, NE ZANIMA ME DA LI ĆEMO SE UPISATI U ISTORIJU KAO VARVARI).
Svaki Žudeov film donosi poneku oporu lekciju o rumunskoj istoriji, bez obzira da li je priča generalno savremena ili je pak kostimirana i tiče se ranijih epoha. Žude secira društvena i istorijska zbivanja i pronalazi neuralgične tačke u evoluciji rumunskog društva, poput rukavice izvrće i svesrdno kritikuje način promišljanja i života, razobličava poteze vlasti i institucija, otvara gnojne rane (neki besramni i besprizorni potezi i tamni vilajeti rumunske istorije sa mnogo nepravdi i žrtava), istražuje činjenja institucija poput Vojske i Crkve i koliko su one istinski bile na strani naroda u nekim prelomnim momentima poput revolucije iz 1989. godine a i ranije. A u novom filmu Žude nastoji da nam otkrije to kakav je taj narod, kako brani moral i kako sam doprinosi njegovoj eroziji, koliki je stepen licemerja u njegovoj svakodnevici i koliko smo spremni da u čoveku bez zazora gledamo istinski slobodnu individuu koja nastoji da ima i brani svoj privatan život.
Ako nešto još na filmu može da šokira, ajde da kažemo da BAKSUZNI KRES ILI LUDA PORNOGRAFIJA ima jedan takav početak, sa istinskim porno klipom, koji će kasnije kroz narativni tok dobiti svoje umetničko opravdanje. Iako je moglo i manje radikalno, Žude je odlučio da to bude full frontal suočavanje, zašavši u sobu svoje nesrećne junakinje, učiteljice Emilije (Katja Paskariju), i njenog supruga Eugena. Nekim slučajem, nepažnjom ili namerno, ”uradak” stiže do Pornhuba i zarazno počinje da se širi internetom. Sav profesionalni trud, marljivost i izvanredan odnos sa učenicima padaju u senku njene seksualne aktivnosti koja je postala ”javno dobro”. Sledi suočavanje sa direktorkom škole, kolegama i roditeljima učenika na sastanku koji će odlučivati o njenom ostanku ili odlasku iz škole. Žude majstorski poentira kroz svoju ipak nepokolebljivu junakinju, koja je svesna nepotrebnog blama, ali istovremeno želi da istakne kako je sve što se vidi na snimku deo njene privatnosti i slobodnog izbora. Svi koji navale na nju kao osice, polako se ali sigurno razotkrivaju u smislu moralne truleži, zakržljalosti ili lažnog svetačkog oreola. Osim snažne rediteljske angažovanosti kroz priču o moralnoj eroziji i socijalno-tabloidnoj žeđi za skandalima (ali ovde je reč i o efemernosti istih, jer jedan skandal obezvređuje, amortizuje i obesmišljuje naredni), gde se kroz virenje u tuđe živote zaboravi koliko nam je sopstveni besadržajan, Žude je sa puno stila i senzibilnosti slikao svoju problemima opterećenu junakinju na pešačkom putešestviju kroz Bukurešt, sugestivno nam dočaravajući vrevu i bitisanje velegrada u doba pandemije, i taj deo nosi posebnu privlačnost i estetiku. Slabiji je nešto previše sračunat središnji segment, ispunjen silnim, gotovo spotovskim, detaljima, sa čitavim arsenalom dokumentarnih snimaka kao satirični hod kroz istoriju gluposti, bestijalnosti i nelogičnosti koje su karakterisale Rumuniju i svet u celini.
U BAKSUZNOM KRESU ILI LUDOJ PORNOGRAFIJI ima izvanredno sočnog narodskog, ali i prefinjenog, ironičnog i sarkastičnog humora, onako kako nas je inteligentan i subverzivan autor poput Žudea već i navikao.


About the Author

avatar
Goran Jovanović
Goran Jovanović je srpski filmski kritičar, esejista i romanopisac. Autor je knjiga filmskih eseja: Američki bioskop (Apostrof, 1998), Zlatna dekada: britanski filmdevedesetih (Boom 93, 2002), Tranzicijski rulet: istočnoevropske kinematografije u raljama tranzicije (Centar za kulturu Požarevac, 2005), Ruski film postsovjetske ere (autorsko izdanje, 2013). Napisao romane Histerija (Libris Art Studio, 2008) i Euforija (autorsko izdanje, 2011). Član je Udruženja filmskih kritičara i novinara FIPRESCI Srbija, ogranka Međunarodne federacije filmskih kritičara.